Дар Душанбе масъалаҳои инъикоси дунявият дар адабиёти классикии тоҷик мавриди баррасӣ қарор гирифтанд

ДУШАНБЕ, 21.02.2022 /АМИТ «Ховар»/. Имрӯз дар Академияи миллии илмҳои Тоҷикистон дар мавзӯи «Аҳамияти андешаҳои дунявӣ дар ташаккули худшиносии миллӣ» конференсияи илмӣ доир гардид. Дар ин бора ба АМИТ «Ховар» дар Академияи миллии илмҳои Тоҷикистон хабар доданд.

Дар ин ҳамоиши сатҳи баланд, ки бо иштироки роҳбарияти Академияи миллии илмҳои Тоҷикистон, Вазорати маориф ва илм, олимон ва коршиносон сурат гирифт, масъалаҳои инъикоси дунявият дар адабиёти классикии тоҷик мавриди баррасӣ қарор гирифтанд.

Вобаста ба мавзӯи зикргардида Президенти Академияи миллии илмҳои Тоҷикистон, академик Фарҳод Раҳимӣ, узви вобастаи Академияи миллии илмҳои Тоҷикистон, доктори илмҳои сиёсӣ Саймумин Ятимов, директори Маркази мероси хаттии АМИТ, номзади илмҳои таърих Раҳматкарим Давлатов, устоди Донишгоҳи миллии Тоҷикистон, адабиётшинос Ҳафиз Раҳмон ва дигарон суханронӣ карда, андешаҳои хешро баён доштанд.

Ширкаткунандагони конференсияи илмӣ перомуни афкори дунявӣ ва тафаккури миллӣ, дунявият ҳамчун асоси пойдории давлат ва сохти конститутсионӣ, нақши таълим ва ҷаҳонбинии илмӣ дар рушду устувории пояҳои давлатдории миллӣ мубодилаи афкор намуданд.

В Душанбе обсуждены вопросы освещения светскости в классической таджикской литературе

ДУШАНБЕ, 21.02.2022 /НИАТ «Ховар»/Сегодня в Национальной академии наук Таджикистана состоялась научная конференция на тему «Значение светских идей в формировании национального самосознания». Об этом НИАТ «Ховар» сообщили в Национальной академии наук Таджикистана.

На этом мероприятии высокого уровня, в котором приняли участие руководство Национальной академии наук Таджикистана, Министерства образования и науки, ученые и специалисты, были обсуждены вопросы освещения светскости в классической таджикской литературе.

По вышеуказанной теме выступили Президент Национальной академии наук Таджикистана академик Фарход Рахими, член-корреспондент Национальной академии наук Таджикистана, доктор политических наук Саймумин Ятимов, директор Центра письменного наследия НАНТ, кандидат исторических наук Рахматкарим Давлатов, профессор Таджикского национального университета, литературовед Хафиз Рахмон и другие, которые высказали свои мнения.

Участники научной конференции обменялись мнениями о светской мысли и национальном мышлении, светскости, как основе незыблемости государства и конституционного строя, роли образования и научного мировоззрения в развитии и устойчивости национальной государственности.

Speech by the Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan, His Excellency Mr. Emomali Rahmon at the Solemn Meeting on the occasion of the 30th Anniversary of State Independence

Dear compatriots,
Honorable guests,
Ladies and Gentlemen,

September 9 is a historical and landmark date and a moment of happiness and high dignity for the ancient, creative and glorious Tajik people, who highly values culture.

The noble people of Tajikistan celebrate the 30th anniversary of their independent, free and beloved country with an overflowing sense of patriotism.

The state independence is the greatest and most sacred blessing, the highest embodiment of the national mentality, pride and patriotism, a symbol of the existence of the ancient nation and independence, the Tajik state nationality, the basis of happiness and a source of pride for the people of Tajikistan.

With a feeling of joy and pride, I sincerely congratulate all the glorious people of Tajikistan, every resident, adults and youngsters, our compatriots living abroad and all of you, honorable participants, on the occasion of this sacred and great historical holiday.

I would like to emphasize that it was not that easy for the glorious Tajik people to achieve this happy day, i.e., the celebration of the 30th anniversary of independence and freedom, and the greatest achievement of this period — peace and tranquility, political stability and national unity.

We all together have gone through deadly threats, incredibly difficult trials and challenges over the past 30 years in order to achieve these happy and victorious moments.

The historical path that the Tajik people went through, especially in the initial years of independence was full of horrors and tragedies, hardships and difficulties, obstacles and barriers.

When our independent country was still making its first steps, traitors to the Tajik nation and enemies of the Tajik state, with the support of their foreign supporters, dragged our country into a whirlpool of acute internal confrontation, and then into the fire of an imposed civil war.

The horrors of the imposed civil war will never be erased from the memory of the Tajik people and will forever be imprinted on the pages of our country’s new history.

All state agencies and institutions were completely paralyzed, and the system of public administration was almost destroyed, the Constitution and other laws were trampled and flouted, an atmosphere of anarchy and violence reigned in the country In those difficult and tragic days.

The greatest tragedy of those days was the threat of the disappearance of the young Tajik State and the disintegration of the Tajik nation.

In such tragic circumstances, the sons of the nation – having recognized the essence of the developments — with a view to extinguishing the flames of war, stopping bloodshed, restoring peace and tranquility, and ensuring public order and the rule of law at the earliest possible, set out to call a session of the only authorized state body in those days – the Supreme Council.

Since the capital of our independent State — Dushanbe was eventually stripped of its constitutional status as a result of unrest and lawlessness, the landmark 16th session of the Supreme Council was held in Khujand.

It was at that session that the first steps were taken and decisions were made to put an end to the bloodshed, establish mutual understanding and ensure peace, and lay the foundation for national reconciliation.

I publicly outlined my views on the state system of Tajikistan and declared that I am a supporter of a democratic, law-based, secular and social state for the first time at this session.

It is worth mentioning that Tajikistan, which had declared itself an independent state, had no state symbols — the flag, national emblem and the national anthem for more than a year.

The life-changing session of the Supreme Council adopted the first state symbol — the Tajik flag, and opened an avenue for drafting and adopting other state symbols and the Constitution. Since those circumstances and independence necessitated constitutional reforms in the country as early as possible, we adopted the Constitution of our independent state, which defined the goals, steps and aspirations of society as well as the state system.

As a result, on 6 November 1994, the people of Tajikistan adopted the first Constitution of the independent Tajikistan by referendum and elected the President of the country.

The people of the country supported and accepted the structure and content of statehood, enshrined in the Constitution, and the history soon proved we have chosen the right pathway.

With the development of society, it became necessary to introduce appropriate amendments and additions to the Constitution.

With that in mind, we introduced amendments and additions to the Constitution in 1999, 2003 and 2016 through a nationwide referendum.

In particular, based on the amendments made in 1999, we created a professional Parliament consisting of two chambers — Majlisi Milli (Upper House) and Majlisi Namoyandagon (Lower House) in the country.

In those days, the top priority tasks of the newly elected state leadership was the restoration of the activity of paralyzed state entities, the return of refugees, the immediate elimination of the threat of hunger, and the reconstruction of destroyed houses, burned-down facilities and buildings.

The closure of manufacturing enterprises, a sharp economic downturn, high unemployment, unprecedented inflation, shrinking government revenues and skyrocketing poverty were the realities of those days.

The industrial production fell three times, and the agricultural one two times as a result of the 1992-1997 civil war.

The government of the country, despite extremely scarce financial resources and economic opportunities, began to take all necessary measures to overcome the issues of those days.

In other words, while fighting and shooting continued in some regions of the country, along with efforts to return refugees, create living conditions and ensure employments, we directed all our efforts to address the issues of restoring the country’s paralyzed and stagnated national economy and Tajikistan entered a period of its development in 2000 only.

It has to be mentioned that at that time already we declared the transition to a market economy and the formation of new economic relations as our main task, and thereby created the basis for the socio-economic development of the country.

To this end, we embarked on a comprehensive reform in all areas to restore, and improve the public administration system, introduce structural changes, diversify the property, create favorable conditions for entrepreneurship and investment, form a national budget, tax and monetary system, develop real sectors of the economy, and undertook a wide range of measures in the social sector.

In this process, we identified energy security, country’s connectivity, and food security as our national strategic goals, which were crucial for the future of Tajikistan.

It is the achievement of these goals and the implementation of the foreseen priorities that made it possible over the past 20 years to ensure the country’s average annual economic growth of 7.5%, to multiply the public budget revenues from TJS 252m in 2000 to TJS 27.6bn in 2021.

The GDP per capita in this period reached from TJS 289 to TJS 9,000 and increased by more than 30 times.

However, I would like to emphasize that these indicators are still unsatisfactory given the current requirements.

During the period of independence, we pursued an independent monetary policy, created our banking system, and introduced our national currency into circulation in 2000 in the country.

The implementation of measures and reforms in the banking sector resulted in creation of various types of financial institutions, which now provide banking services to the population and various sectors of the national economy.

Over the past ten years (2011-2020) alone, these financial institutions issued loans amounting more than TJS 100bn for the development of the national economy, including TJS 45.8bn for industrial entrepreneurship.

Securing macroeconomic stability led to increase in population’s income from TJS one billion in 2000 to TJS 65.4bn in 2020, and the decline of poverty rate from 83% in 1999 to 26.3% in 2019.Thus, over the past 20 years, the poverty rate has declined by more than three times.

During this period, the country’s population increased from 5.5 million to 9.7 million, i.e., more than 1.7 times, its living standards has improved significantly, and the average life expectancy reached 75.1 years.

In 1991, the average life expectancy in the country was 70 years.

The average population growth over these years made 2.1 percent.

During the independence period, we allocated 138,000 hectares of land for 1.4 million families for the construction of residential buildings.

Thus, more than 8,8m of our citizens got an opportunity to improve their residential conditions.

(Side note: the average family consists of 6.3 persons in our country).

Let me recall that in 70 years of the pre-independence period, the population was allocated 77,000 hectares of land only.

Over the past twenty years, i.e., since 2001, we mobilized more than TJS 150bn of foreign investments, including TJS 59bn of foreign direct investments to various socio-economic areas of the country.

During the mentioned period, we implemented more than 1,000 public investment projects especially in social spheres, including education and healthcare, as well as in energy, transport, water supply and other sectors by mobilizing foreign investments totaling more than TJS 91bn. Currently, 74 public investment projects with the total amount of TJS 40.5bn are under implementation.

According to international assessments, over the past ten years, Tajikistan has ranked four times among the top ten reformers in the world in terms of development of entrepreneurship and investment.

Thanks to the reforms and the measures undertaken by the Government of the country currently the share of the private sector in the GDP makes 70%, public employment — 68%, and the public budget tax revenues — 80%.

To decently mark our great holiday — the 30th anniversary of the State Independence of Tajikistan, our entrepreneurs have contributed to the creation of more than 25,000 industrial and social facilities, which contributes to the creation of tens of thousands of new jobs and enabled addressing many social issues of the population.

I would like to avail this opportunity to thank all entrepreneurs and other people of a generous soul for their creative and patriotic initiatives.

The government of the country will continue reforms to ensure the development of entrepreneurship and creation of favorable investment environment, and will fully support the creative initiatives of entrepreneurs, protect their rights and interests.

The Government of Tajikistan in its economic policy attaches a great attention to the development of the industrial sector as one of the lead factors of the national economy ensuring permanent employment and we recognize it as an important source of public budget revenues, solution to social issues, and therefore, we declared the accelerated industrialization as our fourth strategic goal.

During the period of independence, we created hundreds of small and large industrial enterprises through mobilization of domestic and foreign investments.

As a result, the industrial production has increased sevenfold compared to 1997, and the garment industry, metallurgy, food processing, mining and processing of minerals, chemical industry and production of building materials have achieved significant results.

During this period, we have overcome the country’s dependence on imported products, including coal, building materials, especially cement and many types of food products, and laid foundation for the export of domestic industrial products.

While in 1992 the production of cement made 446,000 tons, in 2020 it reached 4.2 million tons, which is almost 10 times more.

Coal production increased more than 9 times — from 214,000 tons in 1992 to 2 million tons in 2020.

 It is worth mentioning that in the last five years alone, the country produced import-substituting products for 44 billion TJS in total.

We are taking all necessary measures to achieve our fourth strategic goal, which will help to create hundreds of thousands of new jobs, reduce labor migration and increase the country’s export potential.

During the period of independence, the Government of the country has been taking all the necessary measures to protect the food security of the country through reforms in the agricultural sector and implementation of dozens of sector development programs, including administrative and legal restructuring of farms, development of fallow lands for agricultural activities, widespread introduction of re-sowing, expansion of orchards and vineyards, and promotion of farmers’ access to financial resources. Thus, we have achieved high rates of development of the agricultural sector.

In order to prevent the threat of hunger and further supply the food market with domestic products, in 1995-1997, 75,000 hectares of land, popularly known as «presidential lands», were transferred to the population.

During the period of independence of the country, we created more than 112,000ha of new orchards and vineyards, and their area reached more than 200,000ha, which is 2.2 times more than it was in 1991.

As a result of these measures, the volume of agricultural production increased 5.4 times in 2020 compared to 1997 and reached TJS 33.6bn.

Over the years of independence, we have widely introduced a very useful experience of secondary sowing, and every year we have organized secondary sowing of agricultural crops on an area of 200,000ha.

At present, in addition to secondary sowing, agricultural crops are sown on more than 900,000ha of irrigated land annually in the country.

If each of these 200,000ha employed one person at least, it means 200,000 people were employed, and in the case of by two persons – 400,000 people.

Another advantage of secondary sowing is that we thereby compensate for the loss of 138,000 ha of land allocated for housing.

During 30 years of independence, the production of grain has increased 5.3 times, potatoes — 10 times, vegetables and fruits — 7 times, and the supply of consumer market with environment friendly domestic products has significantly improved.

I would like to take this opportunity to extend my sincere gratitude to all the country’s farmers diligently working to improve the land management and rational use of water and land with a view to increasing food production, enriching the consumer market and provide the population with food, i.e., working conscientiously to protect the food security of the country.

The implementation by our state of one of its strategic goals – country’s connectivity — is a major achievement of the period of independence.

To this end, the Government of the country has done a lot of work; it implemented dozens of investment projects, within the framework of which more than 2,200km of international roads, 220km of railways, 237 bridges and 5 tunnels have been built in the country. Currently, the implementation of public investment projects for the construction of roads is ongoing.

Also, in preparation for the 30th anniversary of State Independence, over the past three years, entrepreneurs and people of a generous soul contributed to construction and renovation of more than 4.500 kilometers of local, intra-city and inter-district roads, and we will further continue activities in this area

The Government of the country intends to build 1,500 kilometers of highways of international importance in the coming years to expand the geography of transportation of goods and products, improve the quality of transport services, ensure full connectivity and turn Tajikistan into a transit country.

Currently, more than 60 public investment projects are under implementation in the transport sector for a total amount of more than TJS 20.5bn.

The projects we implemented in the field of roads and transport created an opportunity for Tajikistan to improve its ranking by 20 steps in the world rating of road quality over the past two years, and ranked Tajikistan as the 50th among 141 states according to the World Economic Forum.

During the period of independence, Tajikistan, which was divided into three regions in the past, turned into a unified territory thanks to the construction of roads, tunnels and bridges, i.e., all of its regions are now landline-connected between each other at all seasons.

During the period of independence, we implemented 34 public investment projects for a total of TJS 57.2bn to develop the country’s energy sector. Currently, 17 other public investment projects amounting TJS 16.4bn are under implementation in this area.

We have constructed and launched large hydropower facilities, including the Sangtuda-1 and Sangtuda-2 hydropower plants, two units of the Rogun hydropower plant, the Dushanbe thermal power plant, hundreds of small hydropower plants, a 500 kV South-North transmission line, and others high-voltage transmission lines and powerful electrical substations. The implementation of the CASA-1000 regional transmission line project and the construction of Rogun hydropower plant are ongoing steadily.

The renovation of the Norak, Sarband and Kairokkum hydropower plants for a total amount of about TJS 12bn (more than one billion dollars) are also ongoing, which will enable to multiply their capacity and life.

Since independence, the country’s energy potential has gradually increased from 4044 megawatts in 1991 to 6131 megawatts in 2020.

Our actions in this area made it possible to create a unified national energy grid, and lift the electricity rationing for the population in the autumn-winter period, which is also one of the significant achievements of the independence period.

Let me recall that after the full commissioning of the Rogun HPP, the energy capacity of Tajikistan will increase by more than 9,781 megawatts, or 60%, and we will achieve complete energy security.

Today Tajikistan ranks second in the World Economic Forum for access to electricity, the sixth largest generator of «green energy» on the planet, it will improve its position by two more points and rank the fourth after the full commissioning of the Rogun HPP.

Tajikistan is also one of the leaders in improving the environmental situation in the region and the world in terms of greenhouse gas emissions, because we generate 96% of electricity in our country with the use of renewable energy sources.

Despite all the achievements of independence, I would like to emphasize that we are still at the early stage of sustainable socio-economic development of the country and the process of improving our beloved Motherland, and we must work harder and make more efforts to implement our good intentions and plans.

Therefore, the sustainable development of the country through greater diversity and competitiveness of the national economy, expanded process of digitalization of the economy, accelerated industrialization, and the use of innovative technologies and the human factor will remain our priority in the coming future.

Based on this, we strive to further improve the living standards of the country’s population and turn Tajikistan into one of the middle-income countries.

Dear compatriots!

During the state independence years, we proclaimed the development of social spheres as one of our priorities, and mobilized all resources and opportunities to further improve the level of education and literacy of the population, protect the health of citizens, and gradually improve the living standards of our people.

We introduced new state educational standards at all levels of education in line with the recent requirements.

Over the years of independence, we increased the education funding hundreds of times, and constructed and commissioned more than 3,000 new educational buildings offering 1,27m seats. At present, secondary educational institutions of the country cover 2,109m students. Today, 75 gymnasiums and 75 lyceums, 9 presidential schools, 6 lyceums for gifted children and 63 private educational institutions operate in the country.

At the same time, 78 secondary vocational educational institutions for 87,000 students operate in the country, which train specialists in hundreds of specialties, depending on the needs of the labor market.

While in 1991 we had only 13 higher educational institutions with 70,000 students, today the number of higher educational institutions has reached 41, and the number of students – 245,000.

During the period of independence, we have always paid great attention to the study of foreign languages, primarily Russian and English at all levels of education. I am delighted to note about the unprecedented success we made in this direction.

Today, more than 40,000 boys and girls from Tajikistan with foreign language skills study in developed countries, and more than 100,000 people with the knowledge of foreign languages study in the country.

Having attached paramount importance to the development of domestic science, especially the natural, hard sciences and mathematics, and to the development of the Academy of Sciences as the leading driver of domestic science, we not only preserved, but also gave this institution a high national status during the period of independence. In addition to this, we created our Supreme Examination Commission to train highly qualified scientists.

Having recognized the development of technical thinking and the expansion of the scientific worldview as one of the most pressing issues of the day, we declared the period of 2020-2040 as the “Period of 20 years of learning and development of natural and hard sciences in the Republic of Tajikistan” and started implementing activities in this direction.

Also, in order to ensure greater development of technical thinking, expanding the scientific worldview, invention, innovation and discovery of young talents, this year we launched the annual national competition «Science is a beacon of enlightenment».

We have established a special government award to support top teachers of natural, hard and math sciences, and a cash award to reward teachers who win the competition.

We are confident that the implementation of these measures, the development of science, the formation of modern scientific and technical thinking, the expansion of the scientific worldview, and invention and innovation will give a serious impetus to adolescents and youth, and this process will comprehensively contribute to the further development of Tajikistan and its transformation into an advanced industrial and agrarian country.

It is impossible to imagine the future without advanced communication and digital technologies.

As we all observe, medieval system, prejudices and backward thinking will impede building a state in the new millennium, i.e., in the age of the rapid development of science and technology. On the contrary, only professional and highly qualified personnel with the latest knowledge, striving for innovation and invention, can ensure the development of the state.

In the situation when developed countries make discoveries and inventions almost every day, produce technologies in line with the needs of the day, we must also strive to keep up with others and free our country from dependence on others.

In this regard, I would like to use one example. It is the second year as humanity is suffering from the coronavirus pandemic. When a person falls ill, s/he exclusively approaches a specialist, i.e., a doctor, because superstition cannot prevent, cure and eradicate this and any other disease.

We all together witnessed the fact that the developed countries, in other words, those state, where the science has achieved significant success, where knowledge, invention, innovation, technology and advanced technologies are cultivated, produced the vaccine, i.e., the means of prevention of this disease, and other drugs and equipment for its treatment, and saved their peoples from the threat and consequences of the mentioned disease.

I have said on several occasions and now I would like to reiterate that illiteracy and the poor education are the basis for superstition, extremism and ignorance, and ignorance brings only misfortune to a person. The bitter experience of the civil war in our country has clearly proved this truth that we will never forget.

We still face the problem of a shortage of qualified personnel, because first of all, the best personnel — scientists, doctors, engineers, teachers, craftsmen and architects, inventors, innovators, businessmen and entrepreneurs move to other countries from every country where war, instability, ignorance and superstition reign. Therefore, I support the development of science and education as the most important and priority dimension of public policy throughout the entire period of independence.

The more science, education, and technology develop, the more the state develops and the people’s standard of living rises.

If we want Tajikistan to take its deserved position among the developed countries, we must pay more attention to the development of science, education and technology, especially the natural, hard and math sciences.

We must raise educated, professional, highly qualified professionals devoted to their Motherland, their state and nation; entrust them with the management of public affairs, for the future of the Motherland and tomorrow is in the hands of today’s adolescents and youth.

Dear friends!

During the period of state independence, we declared the public health protection as an important direction of our public social policy, and undertook all the necessary measures to develop the healthcare sector. I would like to emphasize once again that the state needs a healthy nation.

Financing of the healthcare sector is increasing every year, and in the last 20 years alone it has amounted to more than TJS 16bn.

During this period, in order to create favorable conditions for medical care of the country’s population, we built more than 2,550 new healthcare facilities and equipped them with modern medical equipment.

Also, in preparation for the celebration of the 30th anniversary of state independence, we built and commissioned about 2,000 healthcare facilities in cities and regions of the country.

During the years of independence, 33,000 young people graduated from higher medical institutions, and more than 158,000 people graduated from medical colleges.

As a result of the measures taken to develop the healthcare sector and protect the health of the population in 2020 infant mortality decreased 3 times, and maternal mortality — 4 times compared to 1991.

Of this number, natural population growth has been stable at 2.1%, and this year it has reached 2.4%.

The emergence and spread of the Covid-19 infectious disease has become a serious challenge for the country’s healthcare system, which our doctors have passed and are still at the front edge of the fight against this dangerous infectious disease.

In this regard, let me recall that the training of highly qualified healthcare providers, including infectious disease specialists, virologists and laboratory personnel, is one of the most important and urgent tasks.

When the Covid-19 emerged, everyone even the superpowers were at risk.

Humanity was not ready for such a situation, and there was no medicine for it. As a result, millions of people died.

However, as I said earlier, thanks to science and knowledge, modern equipment and technologies, it was possible to prevent and cure this disease as well.

Social protection of the population is one of the most important areas of our public social policy, and we can consider the introduction of a new system for assigning and paying targeted social assistance to low-income families and citizens as one of our achievements in this area during the period of independence.

In this regard, we are introducing a system of allowances to low-income families with children attending general education institutions; more than 753,000 students from low-income families receive allowances.

In addition to this, we introduced a targeted and objective method of aid in 2011, and currently 248,000 families receive social allowances.

The government of the country pays constant and special attention to the social protection of the low-income segments of the population, especially the persons with disabilities and orphans.

There are more than 157,000 persons with disability in the country and in the last five years alone, we increased the size of disability allowances from 1.4 to 2 times, varying based on the category.

During this period, we increased the allowance for orphans and those left without guardianship by 1.9 times and currently we have about 85,000 of this category of people in the country.

During the independence, the number of social welfare institutions has increased 4.5 times, and in 2021, it reached 113 institutions, including 7 boarding houses for the elderly and persons with disabilities.

Funding per capita for residents of boarding houses for the elderly and persons with disabilities increased 757 times during this period and reached TJS 26,000 in 2021.

Along with the regulation of labor migration, which today has become a global process, and addressing other related issues, the Government of the country is taking all necessary measures to reduce the intensity of labor migration.

The implementation of various programs in the last eight years enabled to create more than a million permanent and seasonal jobs, and decrease the number of citizens engaged in labor migration from 1,1m in 2012 to 400,000 in 2019, namely by 64%.

We will further undertake measures in this direction, as creation of new jobs for residents is one of the most important tasks of the State and the Government of the country.

Ladies and Gentlemen!

During the period of state independence, the status of women in society has strengthened, their activities in the leadership of various branches of government, social and economic spheres, state enterprises and the private sector have expanded significantly. The state and government of the country have always appreciated and appreciate the contribution of women in all spheres of society, especially in the difficult years of the beginning of independence, post-war reconstruction and subsequent stages of the country’s development.

We are proud that today a Tajik woman is recognized as a politician, Member of Parliament, scientist, teacher, doctor, engineer and writer, and the ranks of women scientists, inventors, craftsperson, creators, business executives and entrepreneurs are growing ever. Moreover, today there is no sphere in the country, which does not engage Tajik women and girls.

Currently, women make 23.3% of the total number of civil servants, and more than 18% of them are in leadership positions.

Women make the majority of staff in the key social spheres, including more than 73% in the education, 26.5% in science, 68% in the health and social protection, and 51% in the culture.

We will further comprehensively support the initiatives of women and will take all necessary measures to improve the knowledge and status of women and girls in the society, to address their life challenges, including through teaching natural sciences and improving their knowledge, professional and crafts training and creating new jobs for them.

I would like to declare once again that life originates from a woman-mother, and our women are a powerful wing of our sovereign state.

I have attached particular importance to the living conditions and problems of youth from since the first days of my election as Head of State.

According to the analysis of international organizations, Tajikistan is among the countries in the world with a large number of young people, whose average age is 22.5 years.

It is worth mentioning that all initiatives of the State and the Government, including the increase in the number of higher, secondary and primary vocational education institutions, focus on the future of young people, whom the further development of the Motherland and society depends on.

While in 2009 the share of young people under 35 in the civil service was 35%, today this figure has reached 47%.

I am pleased to declare that over the years of independence, wonderful youth have grown up in Tajikistan, and today we are sincerely proud of their sense of patriotism and devotion to their Motherland, as well as their eagerness to master science, their knowledge, good behavior, efforts and aspirations of this generation.

Currently, our enlightened, patriotic and courageous youth make a valuable contribution to all spheres of life of society and the state, including the construction of large and life-changing facilities in the country, the improvement of the Motherland, ensuring peace and stability of the population and protection of the borders of Tajikistan.

Today, out youth represent 90 percent of the personnel of the Armed Forces of Tajikistan and more than 50 percent of the worker of our most important facility — the Roghun Hydropower Plant.

It should be noted that nowadays it is hard to imagine the development of any sphere of life of the state and society without the active participation and worthy contribution of young people.

Creation of conditions for the development of sports, which is one of the priority directions of our public social policy, primarily target the adolescents, youth, and the promotion of a healthy lifestyle among them. There were less than a thousand sports facilities in the country before independence. Today their number has reached 10,220. In other words, the number of sports facilities has increased more than tenfold, which helps to strengthen the physical infrastructure for the development of sports, its popularization and the training of athletes at the national and international levels in adolescents and young people.

During the period of independence, thanks to the achievements of Tajik athletes in the international stage, the flag of our beloved Tajikistan was raised 5743 times, and the national anthem of Tajikistan was performed 1797 times.

Dear Friends!

After gaining a great blessing — independence and freedom, we began to revive the national and cultural values of our ancient people.

The Tajiks since ancient times, i.e., throughout their 6000-year history, have been an enlightened people, printers, urban planners, by other words, a nation building civilization.

That is why, over the past thirty years we have held dozens of important celebrations and events to raise the national feeling and self-awareness of the population, as well as use the great moral and spiritual heritage and eternal cultural values that we inherited from our ancestors to educate today’s generations.

To this end, we arranged the celebration of the 1100th anniversary of the Samanid Empire, 2700th anniversary of the Avesto Holy Book,  Year of veneration of the Aryan Civilization, 1150th Anniversary of Rudaki, Year of veneration of Imam Azam, 1000th anniversary of Nosiri Khusrav, 800th anniversary of Mavlono Jaloliddin Balkhi, 700th anniversary of Mir Said Ali Hamadoni, 700th anniversary of Kamoli Khujandi, 2700th anniversary of Kulob Town, 2500th anniversary of the city of Istaravshan, 3000th anniversary of Hisor, 5500th anniversary of Sarazm, and dozens of other celebrations and events.

In this process, we have revived the musical heritage (Shashmaqom and Falak), the holidays of Navruz, Mehrgon, Tirgon and Sada.

Thanks to our more than six years of efforts and support demonstrated by other countries of the Navruz basin, this truly national holiday, with a history of more than 6,000 years, has become a global holiday, and today we are proud that the ancient holiday of our people, Navruz, has received international status.

As a result, UNESCO has inscribed «Shashmakom», «Sarazm», «National Park of Tajikistan», «Navruz» and «Chakan» into World Heritage List and the UNESCO Intangible Cultural Heritage List.

The construction and commissioning of new buildings of the National Library with 10 million books, the National Museum, Kokhi Navruz, Navruzgoh, the Khorog Theater and 40 cultural palaces in the city and regional centers of the country are our valuable cultural achievements during the period of independence.

Over the past thirty years, Tajik artists and artisans have traveled to dozens of countries around the world to present Tajik national arts and crafts.

I am proud and pleased to declare that over the thirty years of independence, we have accomplished significant work to ensure the development of the Tajik language as a clear symbol of the existence of the Tajik nation and the basis of Tajik spirituality and self-knowledge.

The adoption of the Law «On the State Language of the Republic of Tajikistan» and proclamation of the State Language Day have become another important step towards the veneration of the Tajik language and a greater expansion of its social functions.

One of the main factors in the stability and development of the Tajik literary language and national culture is the respect of our enlightened people for books and reading.

The multiple increase in the publication of new books, reprinting of the works of classic and contemporary Tajik writers and poets, including those from the series of «Stars of Literature», as well as the legacy of the world famous writers in the Tajik language, comprehensively contributes not only to the study of languages and development of public speaking in wider circles, but also to strengthening the sense of national identity, improving the moral world, further improvement of the level of education of citizens, especially adolescents and young people, reverence for history, language, and national culture.

One of the latest initiatives, which is currently being implemented in this direction, is the reprint of the great book of Academician Bobojon Gafurov entitled «Tajiks» and its donation to every family in the country by the instruction of the Head of State.

We are taking all necessary measures to strengthen the eternal heritage of our ancestors, ancient and rich national values and their use for the stability of our state and nation.

We are proud of our national identity, i.e., the fact that we are Tajik nation with more than 6,000 years of history, melodious and poetic Tajik language, ancient culture and civilization, the world famous heritage of our ancestors and our national values, and we will cherish, protect, honor, and leave it as a legacy to future generations in a renewed and perfect form.

Dear compatriots!

As early as at the historic 16th session of the Supreme Council, we declared the building of an independent, democratic, legal, secular and integral state as our main line on the path to the future.

In this regard, it is necessary to note one important issue: building a state and its management as a long-term political process requires the implementation of consistent measures, taking into account the development of society.

Realizing this point, so many things have been done in our country for thirty years of independence.

During the period of independence, the structure and activities of central and local executive authorities have been constantly improved.

With the aim of comprehensive protection of state independence, territorial integrity of the country, as well as taking into account the threats and challenges of the modern world, their prevention and elimination, the structures and activities of law enforcement agencies and military authorities of the country have been changed.

We started from scratch to create our Armed Forces-one of the main pillars of the statehood.

It should be noted that our Armed Forces have made a significant historical contribution to the restoration of constitutional power and the end of the civil war.

At these solemn moments, I would like to express my sincere gratitude to all the personnel of the Armed Forces, military authorities, law enforcement agencies and war veterans for selfless service, courage in the fight against destructive forces and enemies of the Tajik people.

On this path, hundreds of them sacrificed their lives, and the Government and people of Tajikistan will always remember and honor their good names and memory.

I declared with the confidence that the personnel of the Armed Forces and law enforcement agencies will continue conscientiously and courageously defending the independence and freedom of our Motherland, protect our borders and peaceful life of the people of Tajikistan from all threats and dangers, thereby honorably fulfilling their filial duty to the Motherland, state and people.

Ensuring legal order, the rule of law, combating crime, transnational organized crime, including terrorism and extremism are the primary task of law enforcement agencies.

I am sure that the personnel of these bodies will continue to fulfill their duties with high responsibility to the state and people of Tajikistan.

We have to cherish peace and serenity in our Motherland, political stability and national unity, and protect them like a precious treasure, strengthen the security of the state, the rule of law and ensure the peaceful life of our people.

Ensuring public safety and peaceful life of the country’s population is the primary task of the state.

In this regard, I want to re-iterate and emphasize what I have said many times: one of the main threats to the present and future of the Central Asian region, including our country, is radicalism, extremism and superstition.

Therefore, we must intensify joint and coordinated measures and efforts in this direction to ensure regional security and political stability in our countries.

Dear friends!

Tajikistan opened its doors to the world after the initial stage of independence, when it was difficult to stabilize the situation and strengthen the foundations of statehood, and our country, having announced an “open door” policy, entered the arena of international relations.

Our country not only improved its image in the world and introduced to the world the unique values and rich heritage of the glorious Tajik people, but also took an active part in addressing regional and international issues, and promoting the global agenda.

As a state adhering to the «open door» policy, we establish friendly relations and mutually beneficial cooperation with all countries and we will keep developing them in the future.

Today Tajikistan enjoys diplomatic relations with 179 countries and, thanks to its effective efforts, is recognized in the international arena as an active and initiative making country.

We are the initiators of four major initiatives of global significance, including the International Year of Fresh Water — 2003, the International Decade for Action “Water for Life” 2005-2015, the International Year of Water Cooperation — 2013 and the International Decade for Action “Water for Sustainable Development” 2018-2028.

Tajikistan is a member of dozens of regional and international organizations and international financial institutions and, together with other countries, makes a worthy contribution to solving the problems of the planet.

Our country, relying on its experience of peacekeeping through negotiations and consultations, is actively contributing to the resolution of interethnic conflicts.

In this context, Tajikistan attaches paramount importance to the development of comprehensive relations with its closest neighbors, i.e., the countries of the Central Asian region and its strategic partners.

We are at the forefront of the international community’s fight against terrorism, extremism, radicalism, organized crime and drug trafficking.

From the very first moment of gaining state independence, our country has actively been promoting constructive relations with the countries of the world and fostering its national interests in the international arena, actively participating in influential regional organizations and supporting multilateral cooperation.

Currently Tajikistan holds presidency of the Shanghai Cooperation Organization, Collective Security Treaty Organization and the International Fund for saving the Aral Sea.

Nowadays Tajikistan is internationally recognized as a peace-loving and peacemaking country, committed to the democratic values and integration.

I outlined my views in detail on the situation in the neighboring and friendly country — the Islamic Republic of Afghanistan on July 22 of this year.

Observations and analyses show that over the past month the situation in this country, unfortunately, has become even more complex and tragic, causing serious concern in the countries of the region and the world.

The people of this country, who have lived in a state of war and instability for more than forty years, have recently faced greater problems in security and social protection.

In this regard, I would like to reiterate once again that the people of Afghanistan with its thousand-year history, civilization and culture are not to blame for such a tragic situation.

The instability and tragedy that befell the people of this ancient country are the result of the intervention of foreign countries, i.e., the actions of interested parties in the region and the world, which still continue.

Therefore, on several occasions I have announced the position of Tajikistan in relation to Afghanistan. We support the early restoration of peace in this friendly country, with whom we share common language and culture, through the creation of an inclusive government that takes into account the interests of all national minorities, the opinion of all people, adheres to respect of the rights of citizens within the framework of the norms accepted by the world community with the key role of the UN in advancing this process.

I would also like to emphasize another important point that the world community, including the countries concerned, do not have the moral right to leave the Afghan people alone with the problems that have arisen.

Therefore, I would like to recall once again that it is not the fault of the people of this country for the difficult and catastrophic situation has arisen in this country.

I am surprised that all international human rights institutions remain silent and do not show any initiatives to support the rights of the Afghan people.

In addition, indifference to the fate of Afghanistan will lead to an increase in violence, deterioration in the lives of its people, the outbreak of an imposed civil war on the scale of the 90s of the last century, a humanitarian catastrophe, the continuation of this country’s role as a breeding ground for international terrorism and a serious threat to security and stability in the region, and in other countries of the world.

The situation in Afghanistan directly affects the situation in the countries of Central Asia, because security in our region, primarily, depends on the situation in this neighboring country.

In this regard, I would like to note once again that over the past twenty years, from the tribunes of international organizations and other international forums, I have called on the world community to resolve the Afghan issue on several occasions, stressing that there is no military solution to this problem and it should be resolved through negotiations only.

However, the international community, including relevant stakeholders, has shown some indifference to this issue.

As a result, the problems in Afghanistan have affected the entire humanity today.

In this regard, taking this opportunity, I once again call on all international organizations, countries of the region and the world to take urgent and collective measures to address the issues of this country and create a government of national reconciliation, taking into account the interests of all nations and minorities living in Afghanistan, and provide humanitarian assistance.

Dear compatriots!

Honorable participants!

Independence and freedom for us, citizens of Tajikistan, set an honorary historical objective, and mean the creation of a civilized state that meets the aspirations and interests of the people, as well as building foundations of modern statehood.

Independence is the key element for statehood of the glorious Tajik people, who respects the world cultural values, took over its destiny, joined the world community though its own path and consciously strives to ensure that our country is keeping up with rest of the world.

The achievements of glorious people of Tajikistan reflected in the 30-years history are only a small part of our faithful and dedicated work to build a state and contribute in prosperity of our Motherland.

I would like to remind the honorable people of Tajikistan that all achievements we have are ours.

We have to continue our dedicated work for the sake of Motherland, country and people; therefore, we need to unite like hold up fist.

We will never rely on others; we will solve our challenges and issues by ourselves using joint intellectual efforts of our people.

Today we have various issues that need to be addressed and we should work to resolve them and enhance the living standards of our people.

Nowadays people of Tajikistan have the moral claim to more dignified and better life.

I am confident that our patriotically minded industrious people are capable of making even greater considerable success, because we love our free Motherland more than life itself, and we will all conscientiously work together with the sense of gratitude and for the protection and ensuring tranquility, national unity and boosting prestige of our beloved Tajikistan in the international arena.

I call on the glorious people, and especially on the youth of my country, and I urge you never and under no circumstances to betray your homeland, nation and state.

On the contrary, be grateful, be loyal to your Motherland, state and nation and be proud that we are the owners of our Motherland and independent state, and humanity has recognized and respect us as an ancient nation that creates and honors culture and civilization.

In these solemn and truly historic moments, I would like to recall with great pride and satisfaction of a very important element, namely that all our achievements and successes over the past thirty years are the result of the selfless work of heroic and hardworking citizens of our country, let it be elder or youngster.

I am grateful that the glorious people of Tajikistan for many years, i.e., from the beginning of independence to present, have sincerely supported the policy pursued by the Head of State and patiently endured all the hardships and difficulties.

I am proud of such honorable, decent, tolerant, hardworking and patriotic compatriots, and I am endlessly grateful to them and I will faithfully serve Tajikistan and my people until my last breath.

The greatest wealth, the most precious pearl and the most valuable blessing for me is the people of my beloved Tajikistan, the water and land of my paradise-like Motherland, and the respect and veneration of my free and independent state in the world community!

My great and heroic people!

From earth to heaven, I am grateful to each and every of my compatriots, and I bow before the greatness and courage, will and perseverance, generosity, as well as the faithful and diligent work of each of you!

I bow my head to each of you who worked with me in those difficult years, and I wish everyone a long life and a happy old age.

We must continue to be united, defend the greatest blessing of our life — independence and freedom, in order to further strengthen the greatest achievement of independence — peace and tranquility, political stability and national unity.

We must always, and especially in difficult and threatening periods, be united and patient, not lose sense because of the arising problems, join hands, always remember that we are the owners of our national state and modernize our beloved Motherland.

We must be sure that the future of Tajikistan is bright, and the future life of the Tajik people will be much more comfortable.

May the State independence of the Republic of Tajikistan be forever strong, and the glorious people of Tajikistan forever proud and successful!

May independence and freedom always keep in the heart of each of the sons and daughters of the Tajik people the fire of love and reverence for the land of their ancestors and unity!

May the peace and tranquility, political stability, national unity, patriotic aspirations and good creative goals be the guides of every citizen of our country, both elderly and youngsters!

May the independence and freedom of the Tajik people and the Tajik state last forever!

May the great achievements of the period of independence — peace and tranquility of the Motherland, the political stability of society and the national unity of the glorious people of Tajikistan be eternal!

Let the state of Tajiks be eternally independent!

May the ancient Tajik nation, creating and honoring civilization and culture, be eternal!

Tajikistan! Go forward — towards even higher peaks of progress and development!

Dear compatriots!

My congratulations on the 30th anniversary of the State Independence of our Motherland.

Президент Республики Таджикистан Эмомали Рахмон: «Безразличие к судьбе Афганистана приведёт к росту насилия, гуманитарной катастрофе и серьезной угрозе безопасности и стабильности в регионе и в других странах мира»

«Безразличие к судьбе Афганистана приведёт к росту насилия, ухудшению жизни его людей, вспышке навязанной гражданской войны по масштабам 90-х годов прошлого столетия, гуманитарной катастрофе, продолжению роли этой страны как рассадника международного терроризма и серьезной угрозе безопасности и стабильности в регионе и в других странах мира», — сказал сегодня в ходе своего выступления на торжественном заседании по случаю 30-летия Государственной независимости Основатель мира и национального единства – Лидер нации, Президент Республики Таджикистан Эмомали Рахмон.

Лидер нации подробно высказал свои мнения о ситуации в соседней и дружественной стране – Исламской Республике Афганистан 22 июля нынешнего года.

Наблюдения и анализ показывают, что за последний месяц ситуация в этой стране, к сожалению, стала ещё более сложной и трагичной, вызвав серьезную обеспокоенность в странах региона и мира.

Народ этой страны, который более сорока лет живёт в состоянии войны и нестабильности, в последнее время столкнулся с ещё более серьезными проблемами в области безопасности и социальной защиты.

«В этой связи я хотел бы еще раз напомнить вам, что народ Афганистана с его тысячелетней историей, цивилизацией и культурой не виноват в такой трагической ситуации. Нестабильность и трагедия, постигшие народ этой древней страны, являются результатом вмешательства зарубежных стран, то есть действий заинтересованных сторон в регионе и мире, которые продолжаются и сегодня», — сказал Глава государства.

Президент Республики Таджикистан Эмомали Рахмон неоднократно объявлял позицию Таджикистана по отношению к Афганистану, заключающуюся в том, что мы поддерживаем скорейшее восстановление мира в этой дружественной стране, близкой нам по языку и культуре, путём формирования инклюзивного правительства и с учётом интересов всех народов и народностей, мнений всего народа, уважения и соблюдения прав граждан в рамках принятых норм мирового сообщества и ключевой роли ООН по продвижению этого процесса.

«Хотел бы также подчеркнуть еще один важный момент. Мировое сообщество, в том числе заинтересованные страны, не имеют морального права оставлять афганский народ наедине с возникшими проблемами. Поэтому хочу ещё раз напомнить, что сложная и катастрофическая ситуация в этой стране возникла не по вине её народа. Я удивлён тем, что все международные институты по правам человека сохраняют молчание и не проявляют никаких инициатив по поддержке прав афганского народа», — сказал Лидер нации.

По словам Президента страны уважаемого Эмомали Рахмона, безразличие к судьбе Афганистана приведёт к росту насилия, ухудшению жизни его людей, вспышке навязанной гражданской войны по масштабам 90-х годов прошлого столетия, гуманитарной катастрофе, продолжению роли этой страны как рассадника международного терроризма и серьезной угрозе безопасности и стабильности в регионе и в других странах мира.

Обстановка в Афганистане напрямую влияет на ситуацию в странах Центральной Азии, ибо безопасность в нашем регионе в первую очередь зависит от ситуации в этой соседней стране.

«В этой связи еще раз отмечу, что на протяжении последних двадцати лет я с трибун международных организаций и других международных форумов неоднократно призывал мировое сообщество решить афганский вопрос, подчеркивая, что не существует военного решения этой проблемы, она должна решаться только путём переговоров. Однако международное сообщество, включая соответствующие заинтересованные стороны, проявило некоторое безразличие к этому вопросу. В результате проблемы в Афганистане достигли того уровня, который сегодня волнует всё человечество», — сказал Эмомали Рахмон.

Пользуясь случаем, Президент Республики Таджикистан еще раз призвал все международные организации, страны региона и мира принять срочные и коллективные меры по решению проблем этой страны и созданию правительства национального примирения с учётом интересов всех наций и народов, проживающих в Афганистане, а также оказанию гуманитарной помощи.

ФОТО: Пресс-служба Президента РТ/НИАТ «Ховар»

Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон Эмомалӣ Раҳмон: «Бетафовутӣ нисбат ба сарнавишти Афғонистон боиси афзоиши хушунат, фалокати башарӣ ва ба таври ҷиддӣ халалдор гардидани амнияту субот дар кишварҳои минтақа ва ҷаҳон мегардад»

«Бетафовутӣ нисбат ба сарнавишти Афғонистон боиси афзоиши хушунат, боз ҳам вазнинтар шудани зиндагии сокинони он, сар задани ҷанги таҳмилии шаҳрвандӣ бо миқёси солҳои 90-уми асри гузашта, фалокати башарӣ, ҳамчун маркази терроризми байналмилалӣ боқӣ мондани қаламрави ин мамлакат ва ба таври ҷиддӣ халалдор гардидани амнияту субот дар кишварҳои минтақа ва ҷаҳон мегардад», — ин нуктаро Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон имрӯз зимни суханронӣ дар ҷаласаи ботантана ба муносибати 30-солагии Истиқлолияти давлатӣ изҳор доштанд.

Сарвари давлати Тоҷикистон илова намуданд: «Ман андешаҳои худро доир ба вазъи кишвари ҳамсоя ва дӯсти мо – Ҷумҳурии Исломии Афғонистон 22-юми июли соли ҷорӣ муфассал баён карда будам. Мушоҳидаву таҳлилҳо нишон медиҳанд, ки дар муддати беш аз як моҳи гузашта вазъият дар ин кишвар, мутаассифона, боз ҳам мураккабу ҳалокатбор ва боиси нигаронии ҷиддии мамолики минтақа ва ҷаҳон гардид».

Президенти мамлакат Эмомалӣ Раҳмон иброз доштанд, ки сокинони ин кишвар, ки беш аз чил соли охир дар шароити ҷангу нооромӣ умр ба сар мебаранд, вақтҳои охир бо мушкилоти боз ҳам бештари амниятӣ ва иҷтимоӣ рӯ ба рӯ шудаанд.

«Дар робита ба ин, бори дигар хотирнишон месозам, ки барои ба миён омадани чунин вазъи фоҷиабор мардуми Афғонистон бо таъриху тамаддун ва фарҳанги чандинҳазорсолаи худ гуноҳ надоранд. Ноамнӣ ва бадбахтие, ки ба сари мардуми ин кишвари бостонӣ омадааст, натиҷаи дахолати кишварҳои хориҷӣ, яъне фаъолияти доираҳои манфиатдори минтақа ва ҷаҳон мебошад, ки ҳоло низ идома дорад. Бинобар ин, мавқеи Тоҷикистонро доир ба қазияи Афғонистон такроран эълон медорам, ки мо ҷонибдори ҳарчи зудтар барқарор гардидани сулҳу оромӣ дар ин кишвари ҳамсояи наздиктарин, дӯст, ҳамзабон ва ҳамфарҳанги худ бо роҳи ташкили ҳукумати фарогир ва бо дарназардошти манфиатҳои ҳамаи қавму миллатҳои сокини он, раъйи тамоми мардуми мамлакат, эҳтирому риояи ҳуқуқи шаҳрвандон дар доираи меъёрҳои аз ҷониби ҷомеаи ҷаҳон пазируфташуда ва нақши калидии Созмони Милали Муттаҳид дар пешбурди ин раванд ҳастем», — изҳор доштанд Пешвои миллат муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон.

Президенти Тоҷикистон муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон илова намуданд: «Ҳамчунин, мехоҳам боз як нуктаи муҳимро таъкид намоям, ки ҷомеаи ҷаҳон, аз ҷумла кишварҳои манфиатдор ҳуқуқи маънавӣ надоранд, ки мардуми Афғонистонро бо мушкилоти бавуҷудомада танҳо гузоранд.

Зеро бори дигар хотиррасон месозам, ки вазъияти сангину фалокатбори ин кишвар бо гуноҳи сокинони он ба вуҷуд наомадааст.

Ман дар ҳайратам, ки тамоми ниҳодҳои байналмилалӣ оид ба ҳуқуқи башар хомӯширо ихтиёр кардаанд ва дар мавриди пуштибонӣ аз ҳуқуқи мардуми Афғонистон ҳеҷ гуна ташаббус нишон намедиҳанд».

Пешвои миллат иброз доштанд, ки вазъияти Афғонистон ба кишварҳои Осиёи Марказӣ таъсири бевоситаи манфӣ мерасонад, зеро ман борҳо гуфтаам, ки амнияти минтақаи мо, дар навбати аввал, ба вазъи ин кишвари ҳамсоя вобаста мебошад.

«Дар робита ба ин, хотиррасон месозам, ки тайи зиёда аз бист соли охир ман аз минбарҳои ташкилоту созмонҳои байналмилалӣ ва дигар ҳамоишҳои байналхалқӣ ҳалли масъалаи Афғонистонро ба ҷомеаи ҷаҳонӣ даҳҳо бор иброз дошта, таъкид намудам, ки қазияи Афғонистон роҳи ҳалли низомӣ надорад ва бояд танҳо бо роҳи музокирот ҳаллу фасл карда шавад.

Вале ҷомеаи ҷаҳонӣ, аз ҷумла доираҳои манфиатдору дахлдор ба ҳалли ин масъала то андозае бетафовутӣ зоҳир карданд.

Дар натиҷа мушкилоти Афғонистон ба ҷое расид, ки имрӯз тамоми башарият, махсусан, Тоҷикистон ва дигар кишварҳои ҳамҷавори онро ба ташвишу нигаронии ҷиддӣ овардааст.

Аз ин лиҳоз, бо истифода аз фурсат ҳамаи созмонҳои байналмилалӣ, кишварҳои минтақа ва ҷаҳонро бори дигар даъват мекунам, ки доир ба ҳалли мушкилоти ин кишвар ва ташкили ҳукумати мусолиҳаи миллӣ бо фарогирии манфиатҳои тамоми қавму миллатҳои сокини Афғонистон тадбирҳои фаврӣ ва дастҷамъона андешанд.

Инчунин, расонидани кӯмакҳои башардӯстона ба мардуми ин кишвар аз ҷумлаи тадбирҳои таъхирнопазир мебошад», — изҳор доштанд Президенти Тоҷикистон муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон.

Акс аз Хадамоти матбуоти Президенти ҶТ/ АМИТ «Ховар»

Суханронии Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон Эмомалӣ Раҳмон дар ҷаласаи ботантана ба муносибати 30-солагии Истиқлолияти давлатӣ

Ҳамватанони азиз!
Ҳозирини гиромӣ!

Нӯҳуми сентябр барои мардуми куҳанбунёд, фарҳангсолор ва шарафманди тоҷик яке аз санаҳои сарнавиштсози таърихӣ ва лаҳзаҳои хушбахтиву сарбаландӣ мебошад.

Халқи азизи Тоҷикистон сиюмин солгарди истиқлолу озодии кишвари маҳбуби худро бо эҳсоси саршор аз ифтихори ватандорӣ таҷлил менамояд.

Зеро истиқлоли давлатӣ бузургтарин ва муқаддастарин неъмат, нишонаи олии ҳувияти миллӣ, ифтихор ва номуси ватандорӣ, рамзи ҳастии миллати бостонӣ ва соҳибихтиёру соҳибдавлати тоҷик ва асоси хушбахтиву сарбаландии сокинони Тоҷикистон мебошад.

Бо камоли шодмониву сарфарозӣ тамоми мардуми шарифи Тоҷикистон – хурду бузурги мамлакат, ҳамватанони бурунмарзӣ ва ҳамаи шумо – ҳозирини гиромиро ба ифтихори ин ҷашни муқаддас ва бузурги таърихӣ самимона табрику таҳният мегӯям.

Мехоҳам махсус хотирнишон намоям, ки ин рӯзи босаодат, яъне ҷашни сисолагии истиқлолу озодӣ ва бузургтарин дастоварди ин давра – сулҳу оромӣ, суботи сиёсӣ ва ваҳдати миллӣ ба мардуми шарифи Тоҷикистон ба осонӣ муяссар нашудааст.

Дар зарфи 30 соли сипаришуда барои расидан ба ин лаҳзаҳои пурнишот мо ҳама якҷо таҳдиду хатарҳои зиёд ва мушкилоти ниҳоят сахту сангинро паси сар кардем.

Роҳи таърихие, ки халқи тоҷик, хусусан, дар солҳои аввали истиқлол сипарӣ намуд, як масири пур аз даҳшату фоҷиа, маҳрумияту машаққат ва монеаву мушкилот буд.

Замоне, ки кишвари соҳибистиқлоли мо ҳанӯз аввалин қадамҳои худро мегузошт, хоинони миллати тоҷик ва душманони давлати тоҷикон бо пуштибонии доираҳои манфиатдори хориҷӣ кишвари моро ба гирдоби мухолифати шадиди дохилӣ ва баъдан ба оташи ҷанги таҳмилии шаҳрвандӣ кашиданд.

Даҳшати ҷанги таҳмилии шаҳрвандӣ ҳеҷ гоҳ аз хотири мардум ва саҳифаҳои таърихи навини кишвар фаромӯш намешавад.

Дар он айёми вазнину мудҳиш фаъолияти сохтору мақомоти давлатӣ пурра фалаҷ гардида, низоми идоракунии давлатӣ амалан барҳам хӯрда, Конститутсия ва дигар қонунҳо поймол ва дар кишвар фазои беҳокимиятиву хушунату зӯроварӣ ҳукмфармо гардида буд.

Бузургтарин фоҷиа дар он рӯзҳо хатари аз байн рафтани давлати ҷавони тоҷикон ва пароканда гардидани миллати тоҷик буд.

Дар чунин шароити фоҷиабор фарзандони огоҳи миллат тасмим гирифтанд, ки барои ҳарчи зудтар хомӯш кардани оташи ҷанг, қатъи хунрезӣ, барқарорсозии сулҳу оромӣ, таъмин намудани тартиботи ҷамъиятӣ ва волоияти қонун иҷлосияи Шӯрои Олӣ – ягона мақоми дар он рӯзҳо салоҳиятдоштаи давлатӣ даъват карда шавад.

Бо сабаби он, ки шаҳри Душанбе ҳамчун пойтахти давлати соҳибихтиёр ба иллати ноамнӣ ва беназмиву беқонунӣ мақоми конститутсионии худро амалан аз даст дода буд, иҷлосияи тақдирсози 16-уми Шӯрои Олӣ дар шаҳри бостонии Хуҷанд даъват гардид.

Маҳз дар ҳамин иҷлосия аввалин қарору иқдомот доир ба қатъи хунрезӣ, ҳамдигарфаҳмӣ ва таъмини сулҳ қабул гардида, заминаҳои нахустини оштии миллӣ гузошта шуданд.

Ман андешаҳои худро доир ба сохти давлатдории Тоҷикистон аввалин маротиба дар иҷлосияи мазкур баён дошта, изҳор карда будам, ки ҷонибдори давлати демократӣ, ҳуқуқбунёд, дунявӣ ва иҷтимоӣ ҳастам.

Бояд гуфт, ки Тоҷикистон ба ҳайси давлати истиқлоли худро эълонкарда зиёда аз як сол рамзҳои давлатӣ, яъне Парчам, Нишон ва Суруди миллӣ надошт.

Дар иҷлосияи тақдирсози Шӯрои Олӣ нахустин рамзи давлатӣ – Парчам қабул карда шуд ва корҳо доир ба таҳияву қабули дигар рамзҳои давлатӣ ва Конститутсия оғоз гардиданд.

Зеро шароити соҳибистиқлолӣ талаб мекард, ки дар кишвар ҳарчи зудтар ислоҳоти конститутсионӣ гузаронида, Конститутсияи давлати соҳибихтиёр қабул гардад ва дар он мақсаду мароми ҷомеа, давлат ва сохти давлатдорӣ муайян карда шавад.

Ҳамин тавр, 6 ноябри соли 1994 бо роҳи раъйпурсии умумихалқӣ аввалин Конститутсияи Тоҷикистони соҳибистиқлол қабул гардид ва Президенти кишвар аз ҷониби халқи мамлакат интихоб карда шуд.

Сохт ва моҳияти давлатдорие, ки дар Конститутсия дарҷ гардид, аз ҷониби мардуми кишвар пуштибонӣ ва қабул карда шуд ва дере нагузашта таърих дурустии роҳи интихобкардаи моро собит сохт.

Баробари рушду тараққиёти ҷомеа зарурат пеш омад, ки ба Конститутсия тағйиру иловаҳои дахлдор ворид карда шаванд.

Бо ин мақсад солҳои 1999, 2003 ва 2016 аз тариқи раъйпурсии умумихалқӣ ба Конститутсия тағйиру иловаҳо ворид карда шуданд.

Аз ҷумла дар асоси тағйироти соли 1999 дар мамлакат парламенти касбии иборат аз ду палата – Маҷлиси миллӣ ва Маҷлиси намояндагон таъсис дода шуд.

Дар он айём ҳамчунин, барқарор кардани фаъолияти сохтору мақомоти фалаҷшудаи давлатӣ, ба Ватан баргардонидани гурезаҳо, таъҷилан аз байн бурдани хавфи гуруснагӣ, барқарор намудани манзилҳои харобгашта ва иншооту биноҳои сӯхтаву валангоршуда вазифаи фаврии роҳбарияти навинтихобшудаи давлат ба шумор мерафт.

Аз фаъолият бозмондани корхонаҳои истеҳсолӣ, таназзули бошиддати иқтисодиёт, сатҳи баланди бекорӣ, таварруми бесобиқа, кам шудани ҳаҷми даромади буҷети давлат ва афзоиши босуръати сатҳи камбизоатӣ ба воқеияти бисёр вазнини он рӯзҳо табдил ёфта буд.

Бар асари ҷанги шаҳрвандӣ солҳои 1992 – 1997 ҳаҷми истеҳсоли маҳсулоти саноатӣ се баробар ва маҳсулоти кишоварзӣ ду баробар коҳиш ёфт.

Ҳукумати мамлакат, бо вуҷуди имкониятҳои ниҳоят маҳдуди молиявию иқтисодӣ, ба андешидани тамоми тадбирҳои зарурӣ барои рафъи мушкилоти он рӯзҳо оғоз намуд.

Яъне замоне, ки ҳанӯз ҷангу даргириҳо дар минтақаҳои алоҳидаи кишвар идома доштанд, мо дар баробари ба Ватан баргардонидани гурезаҳо, муҳайё кардани шароити зиндагӣ ва ҷойи кор барои онҳо ҳамаи саъю талоши худро ба ҳалли масъалаҳои барқарорсозии иқтисоди фалаҷгаштаи кишвар сафарбар сохтем ва пастравии иқтисоди миллиро боздошта, танҳо соли 2000-ум ба марҳалаи рушд ворид шудем.

Бояд гуфт, ки ҳанӯз ҳамон давра мо гузариш ба иқтисоди бозорӣ ва ташаккул додани муносибатҳои нави иқтисодиро вазифаи асосӣ эълон намуда, ба ин васила заминаҳои рушди иқтисодиву иҷтимоии кишварро фароҳам овардем.

Бо ин мақсад ислоҳоти фарогири иқтисодӣ дар тамоми соҳаҳо оғоз гардида, ҷиҳати барқарор ва мукаммал гардонидани низоми идоракунии давлат, дигаргунсозиҳои сохторӣ, таъмини гуногуншаклии моликият, фароҳам овардани шароити мусоид барои соҳибкориву сармоягузорӣ, ташаккул додани низоми миллии буҷету андоз ва пуливу қарзӣ, рушди соҳаҳои воқеии иқтисод ва инкишофи бахши иҷтимоӣ тадбирҳои самарабахш андешида шуданд.

Дар ин раванд, таъмин намудани истиқлоли энергетикӣ, раҳоӣ аз бунбасти коммуникатсионӣ ва ҳифзи амнияти озуқавории кишвар ҳамчун ҳадафҳои стратегии миллӣ, ки ояндаи Тоҷикистон ба амалӣ гардидани онҳо вобаста буд, муайян гардиданд.

Маҳз татбиқи ҳадафҳои зикршуда ва амалӣ гардонидани афзалиятҳои пешбинигардида имкон дод, ки дар 20 соли охир суръати миёнаи солонаи рушди иқтисодии кишвар дар сатҳи 7,5 фоиз таъмин гардида, даромади буҷети давлатӣ аз 252 миллион сомонии соли 2000-ум то 27,6 миллиард сомонӣ дар соли 2021 афзоиш дода шавад.

Ҳаҷми маҷмӯи маҳсулоти дохилӣ ба ҳар сари аҳолӣ дар ин давра аз 289 сомонӣ то 9 ҳазор сомонӣ расида, беш аз 30 баробар зиёд гардид.

Вале таъкид месозам, ки ин нишондиҳандаҳо бо дарназардошти талаботи замони муосир ҳоло ҳам конеъкунанда нестанд.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ дар кишвар сиёсати мустақилонаи пулию қарзӣ татбиқ гардида, низоми бонкӣ ташаккул ёфт ва соли 2000-ум пули миллӣ ба муомилот бароварда шуд.

Бо амалӣ гардидани тадбирҳо ва ислоҳот дар соҳаи бонкӣ ташкилотҳои қарзию молиявии шаклҳои гуногун таъсис дода шуданд, ки ҳоло ба мардум ва соҳаҳои мухталифи иқтисоди миллӣ хизматрасониҳои бонкиро пешниҳод менамоянд.

Танҳо дар даҳ соли охир (солҳои 2011 – 2020) ба иқтисоди миллӣ беш аз 100 миллиард сомонӣ, аз ҷумла ба соҳибкории истеҳсолӣ 45,8 миллиард сомонӣ қарз дода шудааст.

Дар натиҷаи таъмин гардидани суботи макроиқтисодӣ даромади пулии аҳолӣ аз 1 миллиард сомонии соли 2000-ум ба 65,4 миллиард сомонӣ дар соли 2020 афзуда, сатҳи камбизоатии аҳолӣ аз 83 фоизи соли 1999 то 26,3 фоиз дар соли 2019 коҳиш дода шуд.

Яъне дар бист соли охир сатҳи камбизоатӣ зиёда аз се баробар паст гардид.

Дар ин давра шумораи аҳолии кишвар аз 5,5 миллион нафар то 9,7 миллион нафар, яъне беш аз 1,7 баробар зиёд шуда, сатҳу сифати зиндагии мардум куллан беҳтар гардид ва дарозумрии миёнаи шаҳрвандон ба 75,1 сол расид.

Соли 1991 умри миёнаи сокинони кишвар 70,1 солро ташкил мекард.

Суръати афзоиши миёнаи аҳолӣ дар давоми ин солҳо 2,1 фоизро ташкил кард.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ ба 1,4 миллион оила барои бунёди манзили истиқоматӣ 138 ҳазор гектар замин ҷудо карда шуд.

Яъне беш аз 8 миллиону 800 ҳазор нафар шаҳрвандони мо имконият пайдо карданд, ки шароити истиқоматии худро беҳтар намоянд.

Хотирнишон месозам, ки дар 70 соли то замони истиқлол ба аҳолӣ ҳамагӣ 77 ҳазор гектар замин дода шуда буд.

Дар бист соли охир, яъне аз соли 2001 ба соҳаҳои гуногуни иқтисодиву иҷтимоии кишвар ба маблағи беш аз 150 миллиард сомонӣ сармояи хориҷӣ ҷалб карда шуд, ки 59 миллиард сомонии он сармояи мустақим мебошад.

Дар давраи зикршуда бо ҷалби сармояи хориҷӣ ба маблағи умумии беш аз 91 миллиард сомонӣ зиёда аз ҳазор лоиҳаи сармоягузории давлатӣ, бахусус, дар соҳаҳои иҷтимоӣ, аз ҷумла маориф ва тандурустӣ, инчунин, энергетика, нақлиёт, обтаъминкунӣ ва дигар бахшҳо амалӣ карда шуд.

Ҳоло 74 лоиҳаи сармоягузории давлатӣ амалӣ шуда истодааст, ки маблағи умумии онҳо 40,5 миллиард сомониро ташкил медиҳад.

Тоҷикистон тибқи арзёбиҳои байналмилалӣ дар даҳ соли охир чор маротиба ба даҳгонаи кишварҳои пешсафи ислоҳотгари ҷаҳон дар самти пешбурди соҳибкориву сармоягузорӣ дохил гардид.

Дар заминаи ислоҳоту тадбирҳои амалинамудаи Ҳукумати мамлакат имрӯз ҳиссаи бахши хусусӣ дар маҷмӯи маҳсулоти дохилӣ ба 70 фоиз, таъмин намудани аҳолӣ бо шуғл ба 68 фоиз ва даромадҳои андозӣ ба буҷети давлат ба 80 фоиз баробар шудааст.

Соҳибкорони мо, махсусан, ба хотири истиқболи сазовори ҷашни бузурги 30 – солагии истиқлоли давлатии Тоҷикистон дар бунёди беш аз 25 ҳазор иншооти истеҳсоливу иҷтимоӣ саҳм гузоштанд, ки ин ба ташкили даҳҳо ҳазор ҷойи нави корӣ ва ҳалли бисёр мушкилоти иҷтимоии аҳолӣ мусоидат менамояд.

Аз ин лиҳоз, ба ҳамаи соҳибкорон ва дигар шахсони саховатпеша барои ташаббусҳои созандаву ватандӯстона изҳори сипос менамоям.

Ҳукумати мамлакат минбаъд низ ислоҳотро дар самти таъмин намудани рушди соҳибкорӣ ва фароҳам овардани фазои мусоиди сармоягузорӣ идома бахшида, ташаббусҳои созандаи соҳибкоронро ҳамаҷониба дастгирӣ ва ҳуқуқу манфиатҳои онҳоро ҳимоя мекунад.

Дар сиёсати иқтисодии Ҳукумати Тоҷикистон рушди соҳаи саноат ба сифати яке аз омилҳои пешбарандаи иқтисоди миллӣ, таъминкунандаи аҳолӣ бо шуғли доимӣ, сарчашмаи муҳимми даромади буҷети давлат ва ҳалли масъалаҳои иҷтимоӣ эътироф шуда, саноатикунонии босуръат ҳамчун ҳадафи навбатӣ эълон гардид.

Дар замони соҳибистиқлолӣ бо ҷалби сармояи дохиливу хориҷӣ садҳо корхонаи хурду бузурги истеҳсолӣ бунёд карда шуд.

Ҳоло истеҳсоли маҳсулоти саноатӣ дар муқоиса бо нишондиҳандаи соли 1997-ум 7 баробар афзоиш ёфта, соҳаҳои саноати сабук, металлургия, хӯрокворӣ, истихроҷу коркарди маъдан, саноати кимиё ва масолеҳи сохтмон ба пешравиҳои назаррас ноил шудаанд.

Дар ин давра вобастагии иқтисоди кишвар ба маҳсулоти воридотӣ, аз ҷумла ангишт, масолеҳи сохтмон, бахусус, семент ва бисёр намудҳои маводи ғизоӣ бартараф гардида, барои содироти маҳсулоти саноатии ватанӣ замина фароҳам оварда шуд.

Агар истеҳсоли семент соли 1992-юм 446 ҳазор тоннаро ташкил дода бошад, пас дар соли 2020 ба 4,2 миллион тонна расонида шуд, ки қариб 10 баробар зиёд мебошад.

Истеҳсоли ангишт беш аз 9 баробар зиёд гардида, аз 214 ҳазор тоннаи соли 1992 ба 2 миллион тонна дар соли 2020 расидааст.

Қобили зикр аст, ки танҳо дар панҷ соли охир дар кишвар ба маблағи умумии 44 миллиард сомонӣ маҳсулоти ивазкунандаи воридот истеҳсол шудааст.

Мо барои расидан ба ҳадафи чоруми стратегӣ, ки ба ташкили садҳо ҳазор ҷойи нави корӣ ва кам кардани муҳоҷирати меҳнатӣ мусоидат намуда, иқтидори содиротии кишварро баланд мебардорад, ҳамаи тадбирҳои заруриро амалӣ карда истодаем.

Ҳукумати мамлакат тайи замони соҳибистиқлолӣ ҷиҳати ҳифзи амнияти озуқавории кишвар тавассути ислоҳоти соҳаи кишоварзӣ ва татбиқи даҳҳо барномаи соҳавӣ, аз ҷумла дар самти таҷдиди сохтори ташкиливу ҳуқуқии хоҷагиҳо, ба гардиши кишоварзӣ ворид кардани заминҳои бекорхобида, васеъ ба роҳ мондани кишти такрорӣ, афзоиш додани майдони боғу токзор ва таъмин намудани дастрасии деҳқонон ба манбаъҳои молиявӣ ҳамаи тадбирҳои заруриро амалӣ гардонид ва мо бо ҳамин роҳ ба суръати баланди рушди соҳаи кишоварзӣ муваффақ гардидем.

Барои пешгирӣ кардани хатари гуруснагӣ ва минбаъд бо маҳсулоти истеҳсоли худӣ ҳарчи бештар таъмин намудани бозори истеъмолӣ дар давоми солҳои 1995 – 1997 ба аҳолӣ 75 ҳазор гектар замин, ки байни мардум ҳамчун «заминҳои президентӣ» маъмул мебошад, тақсим карда шуд.

Дар замони соҳибистиқлолӣ дар кишвар зиёда аз 112 ҳазор гектар боғу токзори нав бунёд гардида, майдони онҳо ба беш аз 200 ҳазор гектар расид, ки нисбат ба соли 1991-ум 2,2 баробар зиёд мебошад.

Дар натиҷаи тадбирҳои андешидашуда ҳаҷми истеҳсоли маҳсулоти кишоварзӣ соли 2020 нисбат ба соли 1997-ум 5,4 баробар афзоиш ёфта, ба 33,6 миллиард сомонӣ расонида шуд.

Тайи солҳои истиқлол мо таҷрибаи бисёр судманди кишти такрориро васеъ ҷорӣ кардем ва ҳар сол дар кишвар дар майдони 200 ҳазор гектар кишти такрории зироатҳоро ба роҳ мондем.

Ҳоло дар кишвар ҳар сол бо иловаи кишти такрорӣ дар майдони беш аз 900 ҳазор гектар замини обӣ кишти зироатҳои кишоварзӣ гузаронида мешавад.

Агар дар 200 ҳазор гектар якнафарӣ соҳиби ҷойи кор шуда бошанд, 200 ҳазор нафар ва дар сурати дунафарӣ ба ҳар як гектар 400 ҳазор нафар соҳиби ҷойи кор шудаанд.

Дигар манфиати кишти такрорӣ аз он иборат аст, ки мо бо ҳамин роҳ талафоти 138 ҳазор гектар замини барои бунёди манзили истиқоматӣ тақсимшударо ҷуброн кардем.

Дар сӣ соли соҳибистиқлолӣ истеҳсоли ғалла 5,3 баробар, картошка 10, сабзавот ва мева 7 баробар зиёд гардида, таъминоти бозори истеъмолӣ бо маҳсулоти ватании аз ҷиҳати экологӣ тоза хеле беҳтар гардид.

Бинобар ин, ба тамоми кишоварзони мамлакат, ки тавассути баланд бардоштани маданияти заминдорӣ ва истифодаи самараноки обу замин ба хотири афзун намудани истеҳсоли озуқаворӣ, фаровон гардонидани бозори истеъмолӣ ва таъмин кардани аҳолӣ бо маводи ғизоӣ, яъне ҳифзи амнияти озуқавории кишвар софдилона заҳмат мекашанд, миннатдории самимӣ баён менамоям.

Муваффақ шудани давлатамон ба яке аз ҳадафҳои стратегии худ – раҳоӣ ёфтан аз бунбасти коммуникатсионӣ дастоварди бузурги даврони истиқлол мебошад.

Бо ин мақсад Ҳукумати мамлакат корҳои зиёдеро ба анҷом расонида, даҳҳо лоиҳаи сармоягузориро татбиқ намуд, ки дар доираи онҳо дар кишвар беш аз 2200 километр роҳи байналмилалии мошингард, 220 километр роҳи оҳан, 237 пул ва 5 нақби мошингузар бунёд гардида, ҳоло корҳо дар дигар лоиҳаҳои сармоягузории давлатӣ доир ба бунёди роҳҳо идома доранд.

Инчунин, дар доираи омодагиҳо ба ҷашни 30 – солагии истиқлоли давлатӣ дар се соли охир бо саҳми соҳибкорону шахсони саховатпеша бунёд ва таъмиру таҷдиди беш аз 4,5 ҳазор километр роҳҳои маҳаллӣ ва дохили шаҳру ноҳияҳо анҷом дода шуда, корҳо дар ин самт минбаъд низ идома дода мешаванд.

Ҳукумати мамлакат ҷиҳати васеъ намудани ҷуғрофияи ҳамлу нақли молу маҳсулот, баланд бардоштани сифати хизматрасониҳои нақлиётӣ ва аз бунбасти коммуникатсионӣ пурра раҳо намудану ба кишвари транзитӣ табдил додани Тоҷикистон дар солҳои минбаъда 1500 километр роҳҳои мошингарди сатҳи байналмилалӣ бунёд менамояд.

Имрӯзҳо дар соҳаи нақлиёт зиёда аз 60 лоиҳаи сармоягузории давлатӣ ба маблағи умумии беш аз 20,5 миллиард сомонӣ татбиқ шуда истодааст.

Лоиҳаҳои дар соҳаи роҳу нақлиёт амалигардида имконият фароҳам оварданд, ки мавқеи Тоҷикистон дар раддабандии ҷаҳонии сифати роҳҳо дар зарфи ду соли охир бист зина боло рафта, тибқи арзёбии Форуми ҷаҳонии иқтисодӣ дар байни 141 давлат зинаи панҷоҳумро ишғол намояд.

Маҳз дар даврони соҳибистиқлолӣ ба шарофати бунёди роҳҳо ва нақбу пулҳо Тоҷикистони сепорча ба қаламрави воҳид табдил ёфт, яъне робитаи заминии байни ҳамаи минтақаҳои он дар чор фасли сол таъмин гардид.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ, инчунин, барои рушди соҳаи энергетикаи кишвар 34 лоиҳаи сармоягузории давлатӣ ба маблағи умумии 57,2 миллиард сомонӣ татбиқ карда шуд.

Ҳоло дар ин самт боз 17 лоиҳаи давлатии сармоягузорӣ ба маблағи 16,4 миллиард сомонӣ амалӣ гардида истодааст.

Иншооти бузурги гидроэнергетикӣ, аз ҷумла нерӯгоҳҳои барқи обии «Сангтӯда – 1» ва «Сангтӯда – 2», ду агрегати нерӯгоҳи «Роғун», марказҳои барқу гармидиҳии шаҳри Душанбе, садҳо нерӯгоҳи барқи обии хурд, хатти интиқоли барқи 500 – киловолтаи «Ҷануб – Шимол», дигар хатҳои интиқоли барқи баландшиддат ва зеристгоҳҳои барқии пуриқтидор сохта, ба истифода дода шуда, татбиқи лоиҳаи минтақавии интиқоли нерӯи барқи CASA – 1000 ва сохтмони нерӯгоҳи барқи обии «Роғун» бомаром идома дорад.

Инчунин, таҷдиди нерӯгоҳҳои барқи обии «Норак», «Сарбанд» ва «Қайроққум» ба маблағи умумии қариб 12 миллиард сомонӣ (беш аз як миллиард доллар) идома дорад, ки баъди анҷом ёфтани корҳо иқтидор ва муҳлати истифодаи онҳо хеле зиёд мегардад.

Дар замони соҳибистиқлолӣ иқтидори энергетикии мамлакат тадриҷан зиёд гардида, аз 4044 мегаватти соли 1991-ум ба 6131 мегаватт дар соли 2020 расонида шуд.

Дар натиҷаи корҳои амалигардида низоми ягонаи энергетикии мамлакат ташаккул ёфта, маҳдудияти таъмини аҳолӣ бо барқ дар фаслҳои тирамоҳу зимистон бартараф гардид, ки ин низ аз дастовардҳои назарраси даврони соҳибистиқлолӣ мебошад.

Хотирнишон месозам, ки баъди пурра ба кор даровардани нерӯгоҳи барқи обии «Роғун» иқтидори энергетикии Тоҷикистон ба зиёда аз 9781 мегаватт мерасад, яъне 60 фоиз меафзояд ва мо ба истиқлоли комили энергетикӣ ноил мегардем.

Имрӯз Тоҷикистон дар арзёбии дастрасӣ ба қувваи барқ дар таҳлилҳои Форуми ҷаҳонии иқтисодӣ ҷойи дуюмро ишғол намуда, аз рӯи фоизи истеҳсоли «энергияи сабз» шашум кишвари пешсафи сайёра мебошад ва баъди пурра ба истифода додани нерӯгоҳи барқи обии «Роғун» боз ду зина боло рафта, мақоми чорумро ишғол менамояд.

Тоҷикистон дар беҳдошти вазъи экологии минтақа ва сайёра вобаста ба ҳаҷми партови газҳои гулхонаӣ низ яке аз ҷойҳои баландтаринро ишғол мекунад.

Зеро 96 фоизи нерӯи барқ дар кишвари мо аз манбаъҳои барқароршавандаи энергия истеҳсол мегардад.

Бо вуҷуди ҳамаи дастовардҳои даврони истиқлол, мехоҳам хотирнишон созам, ки мо ҳанӯз ҳам дар оғози марҳалаи рушди устувори иқтисодиву иҷтимоии кишвар ва раванди ободонии Ватани азизамон қарор дорем ва барои амалӣ намудани нияту нақшаҳои некамон бояд боз ҳам бештар ва содиқона заҳмат кашем.

Аз ин рӯ, мо дар солҳои минбаъда низ бо роҳи баланд бардоштани гуногунсамтиву рақобатнокии иқтисоди миллӣ, густариши раванди рақамикунонии иқтисодиёт, саноатикунонии босуръат, истифодаи технологияҳои инноватсионӣ ва инкишофи нерӯи инсонӣ ба таъмин намудани рушди устувори кишвар ҳамчун вазифаи асосӣ афзалият медиҳем.

Дар ин замина, мо саъю талош дорем, ки сатҳу сифати зиндагии мардуми кишвар боз ҳам баланд бардошта шавад ва Тоҷикистон ба сафи кишварҳои сатҳи даромадашон миёна дохил гардад.

Ҳамватанони азиз!

Дар солҳои истиқлоли давлатӣ рушди соҳаҳои иҷтимоӣ аз ҷумлаи самтҳои афзалиятнок эълон гардида, барои боз ҳам баланд бардоштани сатҳи дониш ва маърифатнокиву саводнокии мардум, ҳифзи саломатии аҳолӣ ва зина ба зина беҳтар гардонидани сатҳу сифати зиндагии сокинони кишвар ҳамаи захираву имкониятҳо сафарбар карда шуданд.

Тибқи талаботи замони муосир дар тамоми зинаҳои таҳсилот стандартҳои нави таълимии давлатӣ ҷорӣ гардиданд.

Маблағгузории соҳаи маориф дар замони истиқлоли давлатӣ садҳо баробар афзуда, беш аз 3 ҳазор бинои нави таълимӣ барои 1 миллиону 270 ҳазор ҷойи нишаст бунёд ва ба истифода супорида шуд.

Ҳоло муассисаҳои таҳсилоти миёнаи умумии кишвар 2 миллиону 109 ҳазор нафар хонандагонро ба таҳсил фаро гирифтаанд.

Имрӯз дар мамлакат 75 гимназия ва 75 литсей, 9 мактаби президентӣ, 6 литсей барои хонандагони болаёқат ва 63 муассисаи таълимии хусусӣ фаъолият дорад.

Ҳамзамон бо ин, дар кишвар 78 муассисаи таҳсилоти миёнаи касбӣ бо фарогирии 87 000 нафар донишҷӯ фаъолият дошта, вобаста ба талаботи бозори меҳнат аз рӯйи садҳо ихтисос мутахассис тайёр мекунанд.

Агар соли 1991 шумораи муассисаҳои таҳсилоти олӣ ҳамагӣ 13 ва донишҷӯён 70 ҳазор нафарро ташкил карда бошад, имрӯз шумораи муассисаҳои таҳсилоти олӣ ба 41 ва донишҷӯён ба 245 ҳазор нафар расидааст.

Мо дар замони истиқлол ба омӯзиши забонҳои хориҷӣ ва дар навбати аввал, русиву англисӣ дар ҳамаи зинаҳои таҳсилот эътибори ҷиддӣ додем ва бо қаноатмандӣ изҳор медорем, ки дар ин самт ба пешравиҳои бесобиқа ноил гардидем.

Имрӯз беш аз 40 ҳазор нафар ҷавонони боистеъдоди Тоҷикистон, ки донандагони забонҳои хориҷӣ мебошанд, дар 33 давлати пешрафтаи ҷаҳон ва зиёда аз 100 ҳазор нафар, ки ҳамчунин донандаи забонҳои хориҷӣ мебошанд, дар дохили кишвар таҳсил карда истодаанд.

Мо ба масъалаи рушди илми ватанӣ, хусусан, илмҳои табиӣ, дақиқ ва риёзӣ аҳаммияти аввалиндараҷа дода, Академияи илмҳоро, ки ниҳоди асосии пешбарандаи илми ватанӣ мебошад, дар замони соҳибистиқлолӣ на танҳо ҳифз кардем, балки ба он мақоми баланди миллиро сазовор донистем.

Илова бар ин, ҷиҳати омода кардани кадрҳои баландихтисоси илмӣ Комиссияи олии аттестатсионӣ таъсис дода шуд.

Бо дарназардошти он ки рушди тафаккури техникӣ ва тавсеаи ҷаҳонбинии илмӣ аз ҷумлаи масъалаҳои мубрами рӯз мебошад, мо солҳои 2020 – 2040-ро «Бистсолаи омӯзиш ва рушди фанҳои табиатшиносӣ, дақиқ ва риёзӣ дар соҳаи илму маориф» эълон кардем, ки ҳоло амалисозии чорабиниҳои он оғоз шудааст.

Ҳамчунин, бо мақсади тақвият бахшидан ба рушди тафаккури техникӣ, тавсеаи ҷаҳонбинии илмӣ, ихтироъкориву навоварӣ ва дарёфти истеъдодҳои ҷавон имсол шабакаи алоҳидаи телевизионии «Илм ва табиат» таъсис дода, озмуни ҷумҳуриявии «Илм – фурӯғи маърифат» эълон карда шуд, ки ҳамасола баргузор хоҳад гардид.

Мо барои дастгирии омӯзгорони пешқадами фанҳои табиӣ, риёзӣ ва дақиқ мукофоти махсуси давлатӣ таъсис додем ва бо мақсади ташвиқи омӯзгороне, ки шогирдони онҳо дар озмуни зикршуда ғолиб мешаванд, мукофоти пулӣ муқаррар намудем.

Бо амалӣ намудани иқдомоти зикршуда мо бовар дорем, ки пешрафти илм, ташаккули тафаккури илмиву техникии муосир, тавсеаи ҷаҳонбинии илмӣ дар байни наврасону ҷавонон ва ихтироъкориву навоварӣ такони ҷиддӣ пайдо карда, ин раванд ба пешрафти ояндаи Тоҷикистон ва табдил ёфтани он ба кишвари саноативу аграрӣ ҳамаҷониба мусоидат хоҳад кард.

Зеро ояндаро бидуни технологияҳои пешрафтаи коммуникатсиониву рақамӣ тасаввур кардан аз имкон берун мебошад.

Мо мушоҳида карда истодаем, ки дар ҳазораи нав, яъне дар асри пешрафти босуръати илм ва техникаву технологияҳо давлатро бо низоми асримиёнагӣ ва хурофоту тафаккури ақибмонда обод кардан ғайриимкон аст.

Баръакс, давлатро танҳо кадрҳои пешрафтаву донишманд, соҳибмаърифату баландихтисос ва навовару ихтироъкор метавонанд соҳибӣ кунанд ва тараққиёти онро таъмин намоянд.

Дар шароите, ки кишварҳои пешрафта ҳар рӯз як кашфиёту ихтироъкорӣ мекунанд, технологияҳои ба талаботи рӯз мувофиқ истеҳсол менамоянд, мо низ бояд кӯшиш кунем, ки аз дигарон ақиб намонем ва кишвари худро аз дастнигарӣ раҳо созем.

Вобаста ба ин, як мисол меорам.

Соли дуюм аст, ки аҳли башар аз пандемияи коронавирус ранҷ мекашад.

Вақте инсон бемор мешавад, фақат ба мутахассис, яъне табиб муроҷиат мекунад, зеро ин беморӣ ва ҳар гуна бемории дигарро бо хурофот пешгирӣ намудану табобат кардану аз байн бурдан илоҷ надорад.

Мову шумо шоҳидем, ки ваксина, яъне илоҷи пешгирӣ кардани ин беморӣ ва дигар дорувориву таҷҳизоти табобати онро кишварҳои тараққикарда, яъне онҳое, ки соҳиби илм, дониш, ихтирооту навоварӣ ва техникаву технологияҳои пешрафта мебошанд, пайдо карданд ва мардуми худро аз хатару ранҷи бемории зикршуда наҷот бахшиданд.

Як нуктаро борҳо гуфтаам ва ҳоло бори дигар такрор мекунам, ки бесаводӣ ва сатҳи пасти маърифат асоси хурофот, ифротгароӣ ва ҷаҳолат аст ва ҷаҳолат ба инсон танҳо бадбахтӣ меорад.

Таҷрибаи талхи ҷанги шаҳрвандии дар кишвари мо рухдода ин ҳақиқатро возеҳ нишон дод, ки мо онро ҳаргиз фаромӯш намекунем.

Мо то имрӯз бо мушкилоти нарасидани кадрҳои баландихтисос рӯ ба рӯ ҳастем.

Зеро аз ҳар кишваре, ки дар он ҷангу нооромӣ мешавад ва ҷаҳолату хурофот ҳукмфармо мегардад, пеш аз ҳама, беҳтарин кадрҳо, яъне олиму донишманд, табибу муҳандис, устоду омӯзгор, ҳунарманду меъмор, ихтироъкору навовар ва тоҷиру соҳибкор ба кишвари дигар кӯч мебандад.

Маҳз ба ҳамин хотир, ман дар тамоми давраи соҳибистиқлолӣ рушди илму маорифро ҳамчун самти муҳимтарин ва аввалиндараҷаи сиёсати давлат дастгирӣ менамоям.

Илм, маориф ва техникаву технологияҳо ҳар қадар рушд ёбанд, давлат ҳамон қадар рушду тараққӣ мекунад ва сатҳу сифати зиндагии мардум беҳтар мегардад.

Агар мо хоҳем, ки Тоҷикистон дар қатори кишварҳои пешрафта мақоми сазовор дошта бошад, ба рушди илму маориф ва техникаву технологияҳо, бахусус, илмҳои табиӣ, риёзӣ ва дақиқ эътибори боз ҳам бештар диҳем.

Кадрҳои донишманд, соҳибкасбу баландихтисос ва содиқ ба Ватан, давлат ва миллатро тарбия кунем ва зимоми корҳои давлатро ба дасти онҳо супорем, зеро ояндаи Ватан ва соҳибони фардои давлат наврасону ҷавонони имрӯзаи мо мебошанд.

Дӯстони азиз!

Ҳифзи солимии аҳолӣ дар даврони истиқлоли давлатӣ яке аз самтҳои муҳимми сиёсати иҷтимоии давлат эълон гардида, барои рушди соҳаи тандурустӣ то имрӯз тамоми тадбирҳои зарурӣ амалӣ карда шуданд.

Бори дигар изҳор медорам, ки барои давлат миллати солим зарур аст.

Маблағгузории соҳаи тандурустӣ сол ба сол зиёд гардида, танҳо дар 20 соли охир беш аз 16 миллиард сомониро ташкил кард.

Дар ин давра барои фароҳам овардани шароити мусоиди хизматрасонии тиббӣ ба аҳолии мамлакат зиёда аз 2550 муассисаи нави тиббӣ бунёд карда шуд ва бо таҷҳизоти муосири тиббӣ таъмин гардид.

Инчунин, дар доираи омодагӣ барои таҷлили 30 – солагии истиқлоли давлатӣ дар шаҳру ноҳияҳои кишвар қариб 2000 иншооти тандурустӣ сохта, ба истифода дода шуд.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ 33 ҳазор нафар ҷавонон муассисаҳои таҳсилоти олии тиббӣ ва беш аз 158 ҳазор нафар коллеҷҳои тиббиро хатм карданд.

Дар натиҷаи тадбирҳои барои рушди соҳаи тандурустӣ ва ҳифзи саломатии аҳолӣ амалигардида соли 2020 нисбат ба соли 1991 фавти кӯдакон 3 баробар ва фавти модарон 4 баробар коҳиш ёфт.

Аз ин ҳисоб афзоиши табиии аҳолӣ мунтазам дар сатҳи 2,1 фоиз таъмин гардида, соли ҷорӣ ба 2,4 фоиз расидааст.

Пайдо ва паҳн шудани бемории сироятии коронавирус барои низоми тандурустии кишвар имтиҳони ҷиддие буд, ки табибони мо онро паси сар карданд ва имрӯз низ дар ҷабҳаи пеши мубориза бо ин бемории хатарноки сироятӣ қарор доранд.

Вобаста ба ин, хотирнишон месозам, ки омода кардани кадрҳои баландихтисоси соҳаи тиб, аз ҷумла мутахассисони бемориҳои сироятӣ, вирусшиносон ва кормандони озмоишгоҳҳо яке аз вазифаҳои муҳимму фаврӣ мебошад.

Ҳифзи иҷтимоии аҳолӣ аз ҷумлаи самтҳои муҳимтарини сиёсати иҷтимоии давлат буда, ҷорӣ намудани низоми нави таъйину пардохти кумакҳои унвонии иҷтимоӣ ба оилаҳо ва шаҳрвандони камбизоат яке аз дастовардҳои даврони истиқлол дар ин самт мебошад.

Дар ин замина, низоми пардохти кумакпулиҳо ба оилаҳои камбизоат, ки кӯдаконашон дар муассисаҳои таҳсилоти умумӣ таҳсил менамоянд, амалӣ гардида, ба зиёда аз 753 ҳазор нафар хонандагон аз оилаҳои камбизоат кумакпулӣ пардохт шуда истодааст.

Илова бар ин, аз соли 2011 инҷониб усули унвонӣ ва мақсадноки расонидани кумакҳо роҳандозӣ гардид, ки ҳоло шумораи гирандагони чунин кумакпулии иҷтимоӣ 248 ҳазор оиларо ташкил медиҳад.

Ҳукумати мамлакат ба ҳифзи иҷтимоии табақаҳои ниёзманди аҳолӣ, хусусан, маъюбону ятимон таваҷҷуҳи доимӣ ва хосса зоҳир менамояд.

Танҳо дар панҷ соли охир нафақаи маъюбон, ки шумораи умумиашон дар кишвар беш аз 157 ҳазор нафарро ташкил медиҳад, вобаста ба категорияҳои онҳо аз 1,4 то 2 баробар зиёд карда шуд.

Дар ин давра афзоиши андозаи нафақаи ятимони кулл ва бепарасторон, ки қариб 85 ҳазор нафар мебошанд, 1,9 баробарро ташкил кард.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ шумораи муассисаҳои ҳифзи иҷтимоии аҳолӣ 4,5 баробар зиёд гардида, соли 2021 ба 113 муассиса, аз ҷумла 7 хона – интернат барои пиронсолон ва маъюбон расонида шуд.

Маблағгузорӣ ба сари як нафар бошандаи хона – интернатҳои пиронсолон ва маъюбон дар ин давра 757 баробар афзоиш ёфта, соли 2021 ба 26 ҳазор сомонӣ расидааст.

Дар баробари ба танзим даровардани муҳоҷирати меҳнатӣ ва дигар масоили вобаста ба он, ки имрӯз ба як раванди ҷаҳонӣ табдил ёфтааст, Ҳукумати мамлакат ба хотири паст кардани шиддати муҳоҷирати меҳнатӣ тамоми чораҳоро андешида истодааст.

Дар натиҷаи татбиқи барномаҳои гуногун танҳо дар ҳашт соли охир зиёда аз як миллион ҷойи кори доимӣ ва мавсимӣ таъсис дода шуда, шумораи шаҳрвандоне, ки ба муҳоҷирати меҳнатӣ мераванд, аз 1 миллиону 100 ҳазор дар соли 2012 то 400 ҳазор нафар дар соли 2019, яъне 64 фоиз кам гардид.

Мо андешидани тадбирҳоро дар ин самт боз ҳам вусъат мебахшем, зеро ташкили ҷойҳои корӣ барои сокинон яке аз вазифаҳои муҳимтарини давлат ва Ҳукумати мамлакат мебошад.

Ҳозирини гиромӣ!

Дар даврони истиқлоли давлатӣ мақоми занону бонувон дар ҷомеа тақвият пайдо карда, фаъолияти онҳо дар вазифаҳои роҳбарии шохаҳои гуногуни ҳокимияти давлатӣ, соҳаҳои иҷтимоӣ ва иқтисодӣ, корхонаҳои давлатӣ ва бахши хусусӣ бамаротиб вусъат ёфт.

Давлат ва Ҳукумати мамлакат саҳми бонувону занонро дар тамоми соҳаҳои ҳаёти ҷомеа, хусусан, дар солҳои вазнину ҳассоси оғози соҳибистиқлолӣ, барқарорсозии баъдиҷангӣ ва давраҳои минбаъдаи рушди кишвар ҳамеша қадр менамояд.

Мо ифтихор мекунем, ки имрӯз бонуи тоҷик ҳамчун чеҳраи сиёсӣ, вакил, олим, омӯзгору табиб ва муҳандису адиб шинохта шудааст ва сафи бонувони олиму ихтироъкор, ҳунарманду эҷодкор ва хоҷагидору соҳибкор торафт меафзояд.

Гузашта аз ин, имрӯз дар кишвар соҳае нест, ки бонувону духтарони тоҷик дар он фаъолият надошта бошанд.

Ҳоло 23,3 фоизи шумораи умумии хизматчиёни давлатӣ ва беш аз 18 фоизи кадрҳои роҳбарикунанда занон мебошанд.

Дар соҳаҳои калидии иҷтимоӣ, яъне маориф имрӯз беш аз 73 фоиз, илм 26,5, тандурустӣ ва ҳифзи иҷтимоии аҳолӣ 68 ва фарҳанг 51 фоизро занону бонувон ташкил медиҳанд.

Мо минбаъд низ ташаббусҳои занону бонувонро ҳамаҷониба дастгирӣ карда, барои баланд бардоштани сатҳи донишу маърифат ва мақоми иҷтимоии занону духтарон, ҳалли масъалаҳои ҳаёти онҳо, аз ҷумла бо роҳи омӯзонидани илму дониш, касбу ҳунар ва муҳайё кардани ҷойҳои корӣ ҳамаи тадбирҳои заруриро меандешем.

Зеро бори дигар изҳор медорам, ки зиндагӣ аз зан – модар сарчашма мегирад ва занону бонувони мо як боли қавии давлати соҳибихтиёрамон мебошанд.

Ман аз рӯзҳои аввали ба ҳайси Роҳбари давлат интихоб шуданам ба шароити зиндагӣ ва мушкилоту масъалаҳои ҳаёти ҷавонон таваҷҷуҳи хосса дорам.

Тибқи таҳлили созмонҳои байналмилалӣ Тоҷикистон дар ҷаҳон яке аз кишварҳои дорои аҳолии зиёди ҷавон буда, синни миёнаи аҳолии он 22,5 солро ташкил медиҳад.

Қобили зикр аст, ки тамоми ғамхориҳои давлат ва Ҳукумати мамлакат, аз ҷумла доир ба зиёд кардани шумораи муассисаҳои таҳсилоти олӣ, миёна ва ибтидоии касбӣ маҳз ба ҷавонони ояндасози Ватан ва ҷомеа нигаронида шудаанд.

Агар соли 2009 ҳиссаи ҷавонони то 35 – сола дар хизмати давлатии шаҳрвандӣ 35 фоизро ташкил дода бошад, ин шумора имрӯз ба 47 фоиз расидааст.

Бо қаноатмандӣ изҳор медорам, ки тайи солҳои соҳибистиқлолӣ дар Тоҷикистон наврасону ҷавононе ба камол расиданд, ки имрӯз мо бо ҳисси миллӣ ва садоқати онҳо ба Ватан, инчунин, бо сатҳи илму дониш, одобу ахлоқ ва саъю талоши ин насл воқеан ифтихор мекунем.

Ҳоло ҷавонони донишманду соҳибмаърифат, бонангу номус, ватандӯсту ватанпарвар ва далеру ғаюри мо дар тамоми соҳаҳои ҳаёти ҷомеа ва давлат, аз ҷумла дар бунёди иншооти азиму тақдирсози кишвар, ободонии Ватан, ҳифзи суботу оромии мардум ва ҳимояи марзу буми Тоҷикистон саҳми басо арзишманд гузошта истодаанд.

Имрӯз 90 фоизи ҳайати шахсии Қувваҳои Мусаллаҳи Тоҷикистон ва беш аз 50 фоизи бунёдкорони иншооти сарнавиштсози мо – нерӯгоҳи барқи обии «Роғун»-ро ҷавонон ташкил медиҳанд.

Умуман бояд гуфт, ки ҳоло рушди ягон соҳаи ҳаёти давлат ва ҷомеаро бидуни иштироки фаъолона ва саҳми арзишманди ҷавонон тасаввур кардан имкон надорад.

Фароҳам овардани шароит ҷиҳати рушди соҳаи варзиш, ки яке аз самтҳои афзалиятноки сиёсати иҷтимоии Ҳукумати мамлакат ба ҳисоб меравад, пеш аз ҳама, барои наврасону ҷавонон ва ташвиқу тарғиби тарзи ҳаёти солим дар байни онҳо мебошад.

Дар тамоми қаламрави кишвар то замони истиқлол камтар аз ҳазор иншооти варзиш вуҷуд дошт.

Имрӯз ин шумора ба 10 ҳазору 220 расидааст.

Яъне шумораи иншооти варзиш беш аз даҳ баробар афзудааст, ки ба устувор шудани заминаи моддиву техникӣ барои рушди варзиш, оммавигардонии он ва омода сохтани варзишгарони сатҳи ҷумҳуриявӣ ва байналмилалӣ аз миёни наврасону ҷавонон мусоидат карда истодааст.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ ба шарофати пирӯзиҳои варзишгарони тоҷик дар арсаи байналмилалӣ 5743 маротиба Парчами Тоҷикистони азизи мо афрохта шуда, 1797 маротиба Суруди миллии давлати тоҷикон садо додааст.

Дӯстони арҷманд!

Баъди ба даст овардани неъмати бузурги истиқлолу озодӣ мо ба эҳёи арзишҳои милливу фарҳангии мардуми куҳанбунёдамон оғоз кардем.

Тоҷикон аз замонҳои хеле қадим, яъне дар тӯли таърихи беш аз 6000 – солаи худ соҳиби саводу дониш, девону дафтар, меъмору шаҳрсоз, шаҳрдору шаҳрнишин, яъне миллати фарҳангсолору тамаддунсоз мебошанд.

Маҳз ба ҳамин хотир, яъне ҷиҳати баланд бардоштани ҳисси миллӣ ва худогоҳиву худшиносии мардум, инчунин, барои тарбияи наслҳои имрӯза истифода кардани мероси бузурги ахлоқиву маънавӣ ва арзишҳои ҷовидонаи фарҳангии гузаштагон мо тайи сӣ сол даҳҳо ҷашну чорабиниҳои муҳимро баргузор намудем.

Ҷашни 1100 – солагии давлатдории Сомониён, 2700 – солагии китоби муқаддаси «Авасто», Соли бузургдошти тамаддуни ориёӣ, 1150 – солагии устод Рӯдакӣ, Соли бузургдошти Имоми Аъзам, 1000 – солагии Носири Хусрав, 800 – солагии Мавлоно Ҷалолиддини Балхӣ, 700 – солагии Мирсайид Алии Ҳамадонӣ, 700 – солагии Камоли Хуҷандӣ, 2700 – солагии шаҳри Кӯлоб, 2500 – солагии шаҳри Истаравшан, 3000 – солагии маданияти Ҳисор, 5500 – солагии Саразми бостонӣ ва даҳҳо ҳамоиши дигар аз ҷумлаи онҳо мебошанд.

Дар ин раванд, мо мероси мусиқии «Шашмақом» ва «Фалак», ҷашнҳои Наврӯз, Меҳргон, Тиргон ва Садаро дубора эҳё кардем.

Бо саъю талош ва заҳмату кӯшиши беш аз шашсолаи мо ва дастгирии дигар кишварҳои ҳавзаи тамаддуни Наврӯз ин ойини воқеан мардумии мо, ки таърихи беш аз 6000 – сола дорад, ҷаҳонӣ гардид ва мо имрӯз ифтихор мекунем, ки ҷашни бостонии мардуми мо – Наврӯз мақоми байналмилалиро соҳиб гардидааст.

Мо, ҳамчунин, барои нигоҳдорӣ ва муаррифии мероси фарҳанги моддиву ғайримоддии халқи тоҷик як силсила тадбирҳои мушаххас андешидем.

Дар натиҷа «Шашмақом», «Саразм», «Боғи миллии Тоҷикистон», «Наврӯз» ва «Чакан» ба феҳристи мероси ҷаҳонӣ ва феҳристи мероси фарҳанги ғайримоддии ЮНЕСКО ворид карда шуд.

Бунёд ва ба фаъолият оғоз кардани бинои нави Китобхонаи миллӣ барои 10 миллион нусха китоб, Осорхонаи миллӣ, Кохи Наврӯз, Наврӯзгоҳ, театри шаҳри Хоруғ ва 40 қасри фарҳанг дар маркази шаҳру ноҳияҳои мамлакат аз дастовардҳои арзишманди фарҳангии мо дар даврони истиқлоли давлатӣ ба ҳисоб мераванд.

Дар зарфи сӣ соли гузашта санъаткорону ҳунармандони Тоҷикистон ба даҳҳо кишвари дунё сафарҳои ҳунарӣ анҷом дода, санъату ҳунари миллии тоҷиконро ба таври арзанда муаррифӣ карданд.

Бо ифтихору қаноатмандӣ иброз медорам, ки дар тӯли сӣ соли соҳибихтиёрӣ барои таъмин намудани пешрафти забони тоҷикӣ ҳамчун нишонаи возеҳи ҳастии миллати тоҷик ва асоси маънавиёту худшиносии тоҷикон корҳои назаррас анҷом дода шуданд.

Қабул гардидани қонун «Дар бораи забони давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон» ва эълон шудани Рӯзи забони давлатӣ боз як қадами муҳим дар роҳи эҳтирому бузургдошти забони тоҷикӣ ва боз ҳам тавсеа бахшидани вазифаҳои ҷамъиятии он гардид.

Яке аз омилҳои асосии пойдорӣ ва густариши забони адабии тоҷикӣ ва фарҳанги миллӣ эҳтироми мардуми соҳибмаърифати мо ба китобу китобхонӣ мебошад.

Бамаротиб зиёд гардидани чопи китобҳои нав, бознашри асарҳои мондагори нависандагону шоирони классику муосири тоҷик, аз ҷумла силсилаи «Ахтарони адаб», инчунин, осори адибони номвари ҷаҳонӣ ба забони тоҷикӣ на танҳо ба рушди забондониву суханронии оммаи васеъ, балки ба густариши худогоҳии миллӣ, тавсеаи ҷаҳони маънавӣ, боз ҳам боло рафтани сатҳи маърифатнокии шаҳрвандон, махсусан, насли наврасу ҷавон ва арҷгузорӣ ба таърих, забон ва фарҳанги миллӣ ҳамаҷониба мусоидат менамояд.

Яке аз иқдомоти охирин, ки ҳоло дар ин росто амалӣ гардида истодааст, бо супориши Роҳбари давлат бознашр кардан ва ба ҳар як оилаи кишвар дастрас намудани шоҳасари «Тоҷикон»-и аллома Бобоҷон Ғафуров мебошад.

Мо ба хотири ҳифзи мероси ҷовидонаи гузаштагонамон, арзишҳои бостониву ғановатманди миллӣ ва истифодаи онҳо барои пойдории давлату миллатамон тамоми тадбирҳои заруриро амалӣ мекунем.

Мо бо ифтихор аз ҳувияти миллии худ, яъне тоҷикият, таърихи беш аз 6000 – солаи халқамон, забони ширину шоиронаи тоҷикӣ, фарҳангу тамаддуни асилу бостонӣ, мероси оламшумули ҷовидонаи гузаштагон ва арзишҳои миллиамон онҳоро ҳифз мекунем, эҳтиром мегузорем ва ба наслҳои оянда дар шакли боз ҳам пешрафта ва рушду тақвиятёфта ба мерос мегузорем.

Ҳамватанони азиз!

Мо ҳанӯз дар иҷлосияи таърихии 16-уми Шӯрои Олӣ эъмори давлати соҳибихтиёр, демократӣ, ҳуқуқбунёд, дунявӣ ва ягонаро роҳи ояндаи худ эълон кардем.

Дар робита ба ин, як масъалаи муҳим қобили таъкид аст: давлатсозиву давлатдорӣ ҳамчун раванди дуру дарози сиёсӣ талаб мекунад, ки бо дарназардошти рушди ҷомеа тадбирҳои пай дар пай амалӣ карда шаванд.

Бо дарки чунин зарурат дар тӯли сӣ соли истиқлол дар кишвари мо корҳои зиёде ба анҷом расонида шуданд.

Дар даврони соҳибистиқлолӣ сохтор ва фаъолияти мақомоти марказӣ ва маҳаллии ҳокимияти иҷроия пайваста такмил дода шуд.

Бо мақсади ҳифзи ҳамаҷонибаи истиқлоли давлатӣ, ягонагӣ ва тамомияти арзии кишвар, ҳамчунин, бо дарназардошти таҳдиду хатарҳои ҷаҳони муосир ва пешгириву бартараф намудани онҳо сохтор ва фаъолияти мақомоти ҳифзи ҳуқуқ ва сохторҳои низомии мамлакат низ мукаммал гардид.

Мо Қувваҳои Мусаллаҳи худ, яъне яке аз рукнҳои асосии давлатдориро аз сифр таъсис додем.

Қобили зикри махсус аст, ки Қувваҳои Мусаллаҳи мо дар барқарор намудани ҳокимияти конститутсионӣ ва хотима бахшидан ба ҷанги шаҳрвандӣ саҳми барҷастаи таърихӣ гузоштанд.

Дар ин лаҳзаҳои фараҳбахш ба тамоми ҳайати шахсии Қувваҳои Мусаллаҳ, сохторҳои низомӣ, мақомоти ҳифзи ҳуқуқ ва собиқадорони хизмати ҳарбӣ барои хизмати содиқона ва ҷасорату далерие, ки дар мубориза бар зидди нерӯҳои тахрибкор ва душманони миллату давлати тоҷикон нишон додаанд, сипосу миннатдории самимӣ баён менамоям.

Дар ин роҳ садҳо нафари онҳо ҷони худро қурбон кардаанд, ки Ҳукумат ва мардуми Тоҷикистон номи некашонро ҳамеша гиромӣ медоранд.

Бо эътимоди комил иброз медорам, ки хизматчиёни ҳарбии Қувваҳои Мусаллаҳ ва мақомоти ҳифзи ҳуқуқи мо минбаъд низ истиқлолу озодии Ватан, марзу буми кишвар ва ҳаёти осоиштаи мардуми Тоҷикистонро аз ҳама гуна таҳдиду хатарҳо содиқона ва ҷавонмардона ҳифз намуда, қарзи фарзандии худро дар назди Ватан, давлат ва халқи хеш бошарафона иҷро хоҳанд кард.

Таъмин намудани тартиботи ҳуқуқӣ, волоияти қонун, мубориза бо ҷинояткорӣ, бахусус, ҷинояткории муташаккили фаромарзӣ, аз ҷумла терроризм ва ифротгароӣ вазифаи аввалиндараҷаи мақомоти ҳифзи ҳуқуқ мебошад.

Бовар дорам, ки кормандони мақомоти мазкур вазифаи худро минбаъд низ бо масъулияти баланд дар назди давлат ва халқи Тоҷикистон иҷро мекунанд.

Мо бояд сулҳу оромии Ватан, суботи сиёсии ҷомеа ва ваҳдати миллиро эҳтиёт кунем, амнияти давлат, волоияти қонун ва зиндагии осоиштаи халқамонро бо ҳушёриву зиракӣ ва заҳмати содиқона таҳким бахшем.

Таъмин намудани амнияти ҷомеа ва ҳаёти осоиштаи сокинони мамлакат вазифаи аввалиндараҷаи давлат мебошад.

Вобаста ба ин, суханони худро, ки борҳо гуфтаам, бори дигар хотирнишон ва таъкид месозам: яке аз хатарҳои асосӣ барои имрӯзу ояндаи минтақаи Осиёи Марказӣ, аз ҷумла кишвари мо равияҳои радикалӣ, ифротгаро ва хурофотӣ мебошад.

Бинобар ин, мо барои таъмин намудани амнияти минтақа ва оромиву суботи сиёсӣ дар кишварҳоямон бояд андешидани тадбирҳои муштарак ва ҳамоҳангшударо дар ин самт вусъат бахшем.

Дӯстони азиз!

Тоҷикистон пас аз гузаштан аз марҳалаи аввали истиқлол, ки даврони душвори ба эътидол овардани вазъият ва таҳкими пояҳои давлатдорӣ буд, дарҳои худро барои кишварҳои олам боз кард ва бо эълони сиёсати «дарҳои кушода» вориди арсаи равобити байналмилалӣ шуд.

Кишвари мо на танҳо мақому нуфузи худро дар ҷаҳон боло бурда, арзишҳои воло ва мероси ғании мардуми шарифи тоҷикро ба аҳли олам муаррифӣ намуд, балки дар ҳаллу фасли масоили минтақавию байналмилалӣ ва пешбурди рӯзномаи ҷаҳонӣ фаъолона иштирок кард ва нақш офарид.

Мо чун давлати пешбарандаи сиёсати «дарҳои кушода» бо тамоми кишварҳо муносибатҳои дӯстона ва ҳамкориҳои мутақобилан судмандро роҳандозӣ мекунем ва густариш медиҳем.

Имрӯз Тоҷикистон бо 179 давлати дунё муносибатҳои дипломатӣ дорад ва бо талошҳои муассири худ дар арсаи байналмилалӣ ҳамчун кишвари фаъолу ташаббускор шинохта шудааст.

Мо муаллифи чаҳор ташаббуси бузург, аз ҷумла Соли байналмилалии оби тоза 2003, Даҳсолаи байналмилалии амал «Об барои ҳаёт» 2005 – 2015, Соли байналмилалии ҳамкорӣ дар соҳаи об 2013 ва Даҳсолаи байналмилалии амал «Об барои рушди устувор» 2018 – 2028 мебошем, ки аҳаммияти глобалӣ доранд.

Тоҷикистон дар даҳҳо созмони минтақавию байналмилалӣ ва ниҳодҳои байналмилалии молиявӣ узвият дошта, ҳамроҳ бо дигар кишварҳо дар ҳаллу фасли мушкилоти сайёра саҳми босазо мегузорад.

Кишвари мо бо такя ба таҷрибаи сулҳофаринии худ аз роҳи музокирот ва машваратҳо дар ҳалли низоъҳои байналмилалӣ фаъолона саҳм мегузорад.

Дар ин росто, Тоҷикистон ба густариши робитаҳои ҳамаҷониба бо ҳамсояҳои наздик, яъне кишварҳои минтақаи Осиёи Марказӣ ва шарикони стратегии худ аҳаммияти аввалиндараҷа медиҳад.

Мо дар сафи пеши муборизаи ҷомеаи байналмилалӣ бо терроризму ифротгароӣ, тундгароӣ, ҷинояткории муташаккили фаромиллӣ ва муомилоти ғайриқонунии маводи нашъаовар қарор дошта, ҷиҳати таъмини сулҳу суботи сартосарӣ бо шарикони худ ва созмонҳои байналмилаливу минтақавӣ пайваста иқдомоти зарурии муштаракро роҳандозӣ менамоем.

Аз лаҳзаҳои нахустини ба даст овардани истиқлоли давлатӣ кишвари мо ба манзури пешбурди робитаҳои созанда бо кишварҳои олам ва ҳифзи манфиатҳои миллӣ дар арсаи байналмилалӣ дар созмонҳои бонуфузи минтақавӣ фаъолона ширкат дорад ва аз ҳамкориҳои бисёрҷониба пуштибонӣ мекунад.

Алҳол Тоҷикистон ба ҳайси кишвари раисикунанда дар Созмони ҳамкории Шанхай, Созмони Аҳдномаи амнияти дастҷамъӣ ва Бунёди байналмилалии наҷоти Арал барои густариши бештари ҳамкориҳои минтақавӣ дар чаҳорчӯби созмонҳои зикршуда кӯшиш ба харҷ медиҳад.

Имрӯз Тоҷикистон дар арсаи байналмилалӣ ба сифати кишвари сулҳдӯсту сулҳофар, пайрави арзишҳои демократӣ ва ҳамгироӣ шинохта шудааст.

Ман андешаҳои худро доир ба вазъи кишвари ҳамсоя ва дӯсти мо – Ҷумҳурии Исломии Афғонистон 22-юми июли соли ҷорӣ муфассал баён карда будам.

Мушоҳидаву таҳлилҳо нишон медиҳанд, ки дар муддати беш аз як моҳи гузашта вазъият дар ин кишвар, мутаассифона, боз ҳам мураккабу ҳалокатбор ва боиси нигаронии ҷиддии мамолики минтақа ва ҷаҳон гардид.

Сокинони ин кишвар, ки беш аз чил соли охир дар шароити ҷангу нооромӣ умр ба сар мебаранд, вақтҳои охир бо мушкилоти боз ҳам бештари амниятӣ ва иҷтимоӣ рӯ ба рӯ шудаанд.

Дар робита ба ин, бори дигар хотирнишон месозам, ки барои ба миён омадани чунин вазъи фоҷиабор мардуми Афғонистон бо таъриху тамаддун ва фарҳанги чандинҳазорсолаи худ гуноҳ надоранд.

Ноамнӣ ва бадбахтие, ки ба сари мардуми ин кишвари бостонӣ омадааст, натиҷаи дахолати кишварҳои хориҷӣ, яъне фаъолияти доираҳои манфиатдори минтақа ва ҷаҳон мебошад, ки ҳоло низ идома дорад.

Бинобар ин, мавқеи Тоҷикистонро доир ба қазияи Афғонистон такроран эълон медорам, ки мо ҷонибдори ҳарчи зудтар барқарор гардидани сулҳу оромӣ дар ин кишвари ҳамсояи наздиктарин, дӯст, ҳамзабон ва ҳамфарҳанги худ бо роҳи ташкили ҳукумати фарогир ва бо дарназардошти манфиатҳои ҳамаи қавму миллатҳои сокини он, раъйи тамоми мардуми мамлакат, эҳтирому риояи ҳуқуқи шаҳрвандон дар доираи меъёрҳои аз ҷониби ҷомеаи ҷаҳон пазируфташуда ва нақши калидии Созмони Милали Муттаҳид дар пешбурди ин раванд ҳастем.

Ҳамчунин, мехоҳам боз як нуктаи муҳимро таъкид намоям, ки ҷомеаи ҷаҳон, аз ҷумла кишварҳои манфиатдор ҳуқуқи маънавӣ надоранд, ки мардуми Афғонистонро бо мушкилоти бавуҷудомада танҳо гузоранд.

Зеро бори дигар хотиррасон месозам, ки вазъияти сангину фалокатбори ин кишвар бо гуноҳи сокинони он ба вуҷуд наомадааст.

Ман дар ҳайратам, ки тамоми ниҳодҳои байналмилалӣ оид ба ҳуқуқи башар хомӯширо ихтиёр кардаанд ва дар мавриди пуштибонӣ аз ҳуқуқи мардуми Афғонистон ҳеҷ гуна ташаббус нишон намедиҳанд.

Дигар ин, ки бетафовутӣ нисбат ба сарнавишти Афғонистон боиси афзоиши хушунат, боз ҳам вазнинтар шудани зиндагии сокинони он, сар задани ҷанги таҳмилии шаҳрвандӣ бо миқёси солҳои 90-уми асри гузашта, фалокати башарӣ, ҳамчун маркази терроризми байналмилалӣ боқӣ мондани қаламрави ин мамлакат ва ба таври ҷиддӣ халалдор гардидани амнияту субот дар кишварҳои минтақа ва ҷаҳон мегардад.

Вазъияти Афғонистон ба кишварҳои Осиёи Марказӣ таъсири бевоситаи манфӣ мерасонад, зеро ман борҳо гуфтаам, ки амнияти минтақаи мо, дар навбати аввал, ба вазъи ин кишвари ҳамсоя вобаста мебошад.

Дар робита ба ин, хотиррасон месозам, ки тайи зиёда аз бист соли охир ман аз минбарҳои ташкилоту созмонҳои байналмилалӣ ва дигар ҳамоишҳои байналхалқӣ ҳалли масъалаи Афғонистонро ба ҷомеаи ҷаҳонӣ даҳҳо бор иброз дошта, таъкид намудам, ки қазияи Афғонистон роҳи ҳалли низомӣ надорад ва бояд танҳо бо роҳи музокирот ҳаллу фасл карда шавад.

Вале ҷомеаи ҷаҳонӣ, аз ҷумла доираҳои манфиатдору дахлдор ба ҳалли ин масъала то андозае бетафовутӣ зоҳир карданд.

Дар натиҷа мушкилоти Афғонистон ба ҷое расид, ки имрӯз тамоми башарият, махсусан, Тоҷикистон ва дигар кишварҳои ҳамҷавори онро ба ташвишу нигаронии ҷиддӣ овардааст.

Аз ин лиҳоз, бо истифода аз фурсат ҳамаи созмонҳои байналмилалӣ, кишварҳои минтақа ва ҷаҳонро бори дигар даъват мекунам, ки доир ба ҳалли мушкилоти ин кишвар ва ташкили ҳукумати мусолиҳаи миллӣ бо фарогирии манфиатҳои тамоми қавму миллатҳои сокини Афғонистон тадбирҳои фаврӣ ва дастҷамъона андешанд.

Инчунин, расонидани кӯмакҳои башардӯстона ба мардуми ин кишвар аз ҷумлаи тадбирҳои таъхирнопазир мебошад.

Ҳамватанони азиз!
Ҳозирини гиромӣ!

Истиқлол ва соҳибихтиёрӣ дар назди мо — шаҳрвандони Тоҷикистон вазифаи басо пурифтихори таърихӣ, яъне бунёди давлати мутамаддини ҷавобгӯ ба орзуву ормон ва манфиатҳои мардуми кишвар ва эҷоди аркони давлатдории муосирро гузошт.

Истиқлоли мо калиди соҳибдавлатӣ ва ватандории миллати сарбаланду соҳибфарҳанги тоҷик аст, ки тақдирашро ба дасти худ гирифта, бо роҳу равиши хоси хеш ба ҷомеаи ҷаҳонӣ пайвастааст ва ҳамеша мекӯшад, ки набзи давлату давлатдории худро бо набзи сайёра ҳамоҳангу ҳамсадо намояд.

Дастовардҳое, ки имрӯз аз таърихи кору пайкори сисолаи мардуми шарифи Тоҷикистон баён шуданд, танҳо ҳиссаи ками заҳмати содиқонаву софдилонаи мову шумо дар ҷодаи давлатсозиву давлатдорӣ ва ватансозиву ватандорӣ мебошанд.

Вале мехоҳам барои мардуми азизи Тоҷикистон хотирнишон созам, ки ҳар дастоварде, ки дорем, аз худи мост.

Мо бояд ба хотири Ватан, давлат ва халқи Тоҷикистон минбаъд низ содиқона заҳмат кашем ва дар ин роҳ мисли ангуштони як мушт сарҷамъу муттаҳид бошем.

Мо ҳаргиз ба умеди дигарон намешавем ва тамоми мушкилоту камбудиҳоямонро бо дастони худамон ва бо заҳмати аҳлонаи халқамон бартараф месозем.

Мо ҳоло мушкилоту масъалаҳои зиёди ҳалталаб дорем ва бояд кӯшиш кунем, ки онҳоро бартараф сохта, зиндагии мардумамонро боз ҳам беҳтар намоем.

Зеро халқи азизи Тоҷикистон ба зиндагии боз ҳам шоиста ва рӯзгори аз имрӯза беҳтар ҳуқуқи маънавӣ дорад.

Бо эътимоди қавӣ изҳор медорам, ки мардуми ватандӯсту заҳматкаши мо ба дастовардҳои аз имрӯза бузургу таърихӣ қодиранд, зеро мо Ватани соҳибихтиёру озодамонро баробари ҷони худ дӯст медорем ва ба шукронаи соҳибистиқлоливу соҳибдавлатӣ барои ҳифзи сулҳу оромӣ, ваҳдати миллӣ ва дар арсаи байналмилалӣ боз ҳам боло рафтани нуфузу обрӯи Тоҷикистони маҳбубамон аҳлонаву софдилона заҳмат мекашем.

Ман ба мардуми шарифи кишвар ва махсусан, ба ҷавонон муроҷиат мекунам, ки ҳаргиз ва дар ҳеҷ ҳолат ба Ватан, миллат ва давлати худ хиёнат накунед.

Баръакс, шукр кунед, ба Ватан ва давлату миллати худ содиқ бошед ва ифтихор намоед, ки мову шумо соҳиби Ватан ва давлати соҳибистиқлол ҳастем ва аҳли башар моро ҳамчун миллати бостонӣ ва фарҳангиву тамаддунсоз мешиносад ва эътирофу эҳтиром мекунад.

Дар ин лаҳзаҳои ботантана ва воқеан таърихӣ бо ифтихору қаноатмандии зиёд як нуктаи бисёр муҳимро хотирнишон менамоям: тамоми дастоварду пешравиҳои дар сӣ сол ноилшудаи мо натиҷаи заҳмати содиқонаи халқи қаҳрамону заҳматкаши Тоҷикистон ва хурду бузурги он мебошад.

Ман шукрона мекунам, ки мардуми шарифи тоҷик солҳои дароз, яъне аз оғози истиқлол то имрӯз сиёсати пешгирифтаи Роҳбари давлати худро самимона пуштибонӣ карда, тамоми камбудиву мушкилотро бо сабру таҳаммул паси сар карданд.

Ман бо чунин мардуми шарофатманду бонангу номус, таҳаммулгаро ва заҳматкашу ватандӯст ифтихор дорам, аз онҳо то абад миннатдорам ва то нафаси вопасин ба хурду бузурги Тоҷикистон содиқона хизмат мекунам.

Бузургтарин сарват, қиматтарин гавҳар ва азизтарин неъмат барои ман халқи Тоҷикистони маҳбубам, обу хоки Ватани биҳиштосоям ва иззату обрӯи давлати соҳибихтиёру озодам дар байни ҷомеаи ҷаҳон мебошад!

Халқи бузургвору қаҳрамони ман!

Ман аз хурду бузурги ту аз замин то осмон миннатдорам ва дар назди бузургиву шаҳомат, талошу матонат, ғайрату ҳиммат ва заҳмати содиқонаву софдилонаи ҳар як фарди ту сари таъзим фуруд меорам!

Ман аз ҳамаи онҳое, ки дар солҳои вазнин бо ман ҳамкорӣ карданд, миннатдорам ва ба ҳар яки онҳо камоли умру давлати пирӣ орзумандам.

Мо бояд минбаъд низ сарҷамъу муттаҳид бошем, неъмати қиматтарини зиндагиамон – истиқлолу озодиро ҳимоя кунем, дастоварди бузургтарини даврони истиқлол – сулҳу оромӣ, суботи сиёсӣ ва ваҳдати миллиро боз ҳам таҳкиму тақвият бахшем.

Мо бояд ҳамеша ва махсусан, дар лаҳзаҳои вазнину хатарзо муттаҳид ва босабру таҳаммул бошем, аз каму костиҳои зиндагӣ рӯҳафтода нашавем, дасти якдигарро гирем, давлати миллии худро соҳибӣ кунем ва Ватани маҳбубамонро обод намоем.

Бовар дошта бошем, ки ояндаи Тоҷикистон дурахшон ва фардои зиндагии мардуми тоҷик осудаву обод аст.

Бигзор, истиқлоли давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон ҳамеша пойдор ва мардуми шарафманди Тоҷикистон то абад сарбаланду сарфароз бошанд!

Бигзор, истиқлолу озодӣ дар дили ҳар як фарзанди бонангу номуси Тоҷикистон оташи меҳру муҳаббат ба сарзамини ниёгон ва сарҷамъиву иттиҳодро доим фурӯзон нигоҳ дорад!

Бигзор, сулҳу оромӣ, суботи сиёсӣ, ваҳдати миллӣ, азми ватансозиву ватандорӣ ва ҳадафҳои наҷиби созандагӣ роҳнамои ояндаи неки пиру ҷавони мамлакат бошад!

Пояндаву ҷовидон бод истиқлолу озодии халқи тоҷик ва давлати тоҷикон!

Ҷовидон бод дастовардҳои бузурги замони истиқлол – сулҳу оромии Ватан, суботи сиёсии ҷомеа ва ваҳдати миллии мардуми шарафманди Тоҷикистон!

Зиндаву ҷовид бод давлати соҳибистиқлоли тоҷикон!

Поянда бод миллати куҳанбунёду тамаддунсоз ва соҳибмаърифату фарҳангсолори тоҷик!

Тоҷикистон! Ба пеш – ба сӯи қуллаҳои боз ҳам баланди пешрафту тараққиёт!

Ҷашни 30 – солагии истиқлолу озодии Ватан муборак бошад, ҳамватанони азиз!

Суханронии муовини Раиси Маҷлиси миллии Маҷлиси Олии Ҷумҳурии Тоҷикистон, Раиси Вилояти Мухтори Кӯҳистони Бадахшон Ёдгор Файзов дар назди хизматчиёни ҳарбӣ ва захираҳои сафарбарии Гарнизони Хоруғ, 22 июли соли 2021, шаҳри Хоруғ

Мӯҳтарам генералҳо, афсарон, прапоршикҳо, сержантҳо, сарбозони қаторӣ ва кулли аъзоёни захираҳои сафарбарӣ!Ватани маҳбуби мо- Тоҷикистон соли ҷорӣ 30-юмин солгарди Истиқлолияти давлатии худро таҷлил менамояд. Бояд тазаккур дод, ки ин неъмати Худодод ҳарчанд бар асари аз байн рафтани собиқ Иттиҳоди Шӯравӣ ба миллати мо расида бошад ҳам, аммо ҳифзи он аз рӯзҳои нахустин барои тоҷикистониён хеле гарон афтод. Аз рӯзҳои аввали соҳибистиқлолӣ қувваҳои муғризи дохилӣ, бо таҳрику пуштибонии хоҷагони хориҷӣ, манфиатҳои шахсию гурӯҳии худро аз манфиатҳои миллию давлатӣ боло гузошта, ҷомеаро ба ҷанги таҳмилии шаҳрвандӣ кашонданд. Аз ин вазъият гурӯҳҳои ҷинояткори фаромиллӣ ва ифротӣ истифода бурда, ба қочоқи маводи мухаддир, силоҳ ва одамрабоию кирдорҳои дигари номатлуб даст заданд. Ҳастии давлату ягонагии миллати тоҷик таҳти суол қарор гирифт.Хушбахтона, дар заминаи хиради аҷдодӣ, ки таърихи миллат чандин бор шоҳид гаштааст, фарзонафарзандон парчами номуси миллатро барафрошта, бо баргузор намудани Иҷлосияи таърихии 16-уми Шӯрои Олии Ҷумҳурии Тоҷикистон ва интихоби Роҳбарияти олии кишвар бо Сарварии Пешвои муаззами миллат Ҷаноби Олӣ Эмомали Раҳмон садди роҳи адами давлату парокандагии миллати тоҷик гаштанд. Дар радифи ташкил ва эҳёи дигар рукнҳои давлатдорӣ таъсису таҳкими Қувваҳои Мусаллаҳ ва ниҳодҳои ҳифзи ҳуқуқ яке аз ҳадафҳои ҳукумати конститутсионӣ ба шумор мерафт. Бояд хотирнишон сохт, ки яке аз омилҳои сар задани ҷанги шаҳовандӣ ва беқонуниятӣ маҳз мавҷуд набудани ниҳодҳои қудратӣ дар кишвари соҳибистиқлол буд, зеро Тоҷикистон ҷамчун меросбари собиқ Иттиҳоди Шӯравӣ ягон лавозимоти ҳарбиро аз ин давлати абарқудрат ба мерос нагирифт. Инчунин, ёдовар бояд шуд, ки дар он давра андешаҳое низ садо медоданд, ки ба Тоҷикистон қувваҳои мусаллаҳ лозим нестанд, дар сурати зарурат шарикони стратегӣ ба кӯмак хоҳанд омад. Аммо бо ташаббус ва саҳми боризи сиёсатмадори оқилу дурандеш, роҳбари ҷавони давлат Ҷаноби Олӣ Эмомалӣ Раҳмон аллакай дар соли 1993 ҷузъу томҳои нахустини Қувваҳои Мусаллаҳи Тоҷикистон таъсис ёфта, барои барқарор намудани сохти конститутсионӣ дар кишвар ва истиқрори сулҳу ваҳдати миллӣ нақши муассир гузоштанд.Президенти мамлакат мӯҳтарам Эмомалӣ Раҳмон дар яке аз суханрониҳояшон ҳадафи таъсиси ин ниҳоди муҳими давлатиро чунин арзёбӣ намуданд: “Қувваҳои Мусаллаҳи Ҷумҳурии Тоҷикистон зодаи даврони истиқлолияти давлатӣ ва яке аз дастовардҳои муҳими он ба ҳисоб рафта, аз рӯзҳои аввали таъсисёбӣ дар назди онҳо вазифаҳои муқаддасу пуршараф – ҳимояи соҳибихтиёрӣ, таъмини сулҳу субот, ҳифзи амнияти давлат ва ҷомеа гузошта шуданд.”Маврид ба зикр аст, ки яке аз омилҳои субботи имрӯзаи иҷтимоӣ маҳз диловарию садоқати хизматчиёни ҳарбӣ буд, ки ҳазорҳо нафари онҳо бо қиммати ҷон онро барои мо муҳайё сохтанд. Мардуми шарифи Тоҷикистон ҳеҷ вақт ҷоннисориҳои фарзандони далеру шуҷоъи хешро фаромӯш нахоҳад кард. Мо имрӯз шукрона аз он мекунем, ки Ватани маҳбуби мо тинҷу ором буда, мардуми шарифи Тоҷикистон таҳти роҳбарии Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ-Пешвои миллат, Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон мӯҳтарам Эмомалӣ Раҳмон дар фазои ваҳдати комили миллӣ, ҳамдигарфаҳмӣ ва суботи иҷтимоӣ ба корҳои созандагию бунёдкорӣ машғул мебошад. Дар сартосари кишвар омодагиҳои ҳаматарафа ба таҷлили бошукӯҳ аз ҷашни муқаддаси миллӣ 30-солагии Итиқлоли давлатӣ дар ҷараён буда, ҳазорҳо иншооти нав бунёд гашта истодаанд. Мардум ба дарки он расидааст, ки маҳз Истиқлолият ва Ваҳдати миллӣ имконият доданд, ки Тоҷикистон дар марҳилаи кӯтоҳи таърихӣ тавонист ба чунин дастовардҳои беназир ноил гардад.Аз ин рӯ, бо камоли эҳтиром ва ифтихори бузург аз давлату давлатдории тоҷикон ҳамаи шуморо ба муносибати фарорасии 30-юмин солгарди иди бузурги миллӣ- Истиқлолияти давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон самимона табрику муборакбод менамоям!Ҳозирини гиромӣ!Дар радифи ифтихормандӣ аз Истиқлолияту ваҳдат ва озодию суботи кишвар ин раванд ҳамчунин масъулияти бузургро бар дӯши ҳар як шаҳрванди баору номус бобати ҳифзи дастовардҳои Истиқлолият ва умуман, марзу буми Ватан, таъриху арзишҳои нодири миллӣ вогузор менамояд. Махсусан, дар марҳилаи ҳозира, ки вазъи сиёсию иқтисодии ҷаҳону минтақа хеле печида гардида, муносибатҳои абарқудратҳо барои тақсимоти нави ҷаҳонӣ шиддат меёбад, ҳифзи сарҳади давлатӣ ва таъмини амнияти шаҳрвандон масъулияту муносибати навро тақозо менамояд. Ба назардошти ин ва дигар ҷанбаҳои амниятӣ Ҳукумати Тоҷикистон дар солҳои соҳибистиқлолӣ барои ташаккулу такомули иқтидори мудофиавии давлат ва Қувваҳои Мусаллаҳи он аз тамоми имкониятҳо истифода бурд. Масалан, барои омода намудани ҳайати кадрӣ академияю донишкадаҳо ва литсейю гимназияҳои соҳавӣ кушода гардида, ҷузъу томҳои ҳарбӣ бо ҳазорҳо офисерони ҳирфаӣ таъмин гардиданд. Дар ҳайати Қувваҳои Мусаллаҳ ҷузъу томҳои гуногун таъсис ёфта, бо таҷҳизоти наву замонавӣ муҷаҳҳаз гардиданд.Танҳо барои таъмини ҳимояи сарҳади давлатӣ дар радифи раёсату отрядҳо 158 дидбонгоҳи сарҳадӣ ва наздики 190 иншооту биноҳои ёрирасон бунёд карда шуданд. Аз он ҷумла, дар Вилояти Мухтори Кӯҳистони Бадахшон, ки сарҳади тӯлонӣ, махсусан, бо Ҷумҳурии исломии Афғонистон дорад, иқтидори Қушунҳои сарҳадӣ бамаротиб таҳким ёфта, кор дар ин самт идома дорад. Барои таъминоти ҳаёти маишии ҳарбиён госпиталу биноҳои дигар сохта шуда, садҳо оилаи хизматчиёни ҳарбӣ бо хонаи истиқоматӣ таъмин гардиданд.Тамрину машқҳои тактикӣ мунтазам баргузор гардида, таҷрибаи ҷангии Қувваҳои Мусаллаҳ ба сатҳи зарурӣ расонда мешавад. Илова бар ин, дар замони соҳибистиқлолӣ, машқҳои гуногуни муштарак бо шарикони стратегиямон дар ҳудуди Тоҷикистон, аз он ҷумла, дар шароити баландкӯҳи Вилояти Мухтори Кӯҳистони Бадахшон баргузор гардиданд.Дар ин замина бояд зикр намоям, ки робитаи ҷомеа бо Қувваҳои Мусаллаҳ мунтазам таҳкиму тасеа ёфта, дар арафаи ҷашнҳои давлатию миллӣ фаъолони ҷомеа ва аҳли фарҳанг ба дидорбинии хизмачиёни ҳарбӣ рафта, чорабиниҳои зиёди маърифатию фарҳангӣ дар қисмҳои ҳарбӣ доир мегарданд. Вусъати корҳои фаҳмондадиҳӣ дар ҷомеа, махсусан, дар байни қишри ҷавон, натиҷаҳои самаранокро ба бор оварданд. Бо хоҳиши худ ба сафи Қувваҳои Мусаллаҳ пайвастани даъватшавандагон ва теъдоди зиёди довталабон ҷиҳати дохилшавӣ ба донишкадаҳои ҳарбию низомӣ аз он гувоҳӣ медиҳанд, ки сатҳи ҳуввияти миллӣ ва ватандӯстии ҷавонон дар ҷараёни болоравӣ қарор дорад. Хотирнишон менамоем, ки Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ, Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон мӯҳтарам Эмомалӣ Раҳмон борҳо таъкид намуданд, ки таҳкими иқтидори мудофиавии мамлакат нисбати ягон давлат нигаронда нашуда, балки танҳо ва танҳо баҳри дифоъ аз марзу буми кишвар ва дастоварду арзишҳои таърихию миллии Тоҷикистон мебошад. Зимнан мехостам барои марзбонони шуҷоъ ва кулли онҳое, ки бобати нишон додани ҳусни ҳамҷаворӣ ва инсондӯстӣ ҳангоми қабули гурезаҳои иҷборӣ аз давлати ҳамсоя, бо ҷойи зисти муваққатӣ ва либосу ғизо таъмин намудан ва баргардондани онҳо ба ҷойи зисти доимӣ, изҳори сипос намоям. Бори дигар таъкид менамоям, ки Тоҷикистон ва махсусан, Роҳбари давлат, Пешвои миллат мӯҳтарам Эмомалӣ Раҳмон бори дигар ба ҷаҳониён собит намуданд, ки ба аҳди худ дар нисбати риояи муносибатҳои байналмиллӣ содиқ буда, ҳамчунин, дар чунин вазъият дар асоси арзишҳои волои инсонӣ фаъолият менамоянд.Мӯҳтарам генералҳо, афсарон, прапоршикҳо, сержантҳо, сарбозони қаторӣ ва кулли аъзоёни захираҳои сафарбарӣ!Маврид ба зикр аст, ки новобаста аз вазъи баамаломада ва оқибатҳои пешгӯинашавандаи он моро зарур аст, ки зиракии сиёсиро аз даст надода, ҳамеша дар ҳолати омодабош қарор дошта бошем. Ҳарчанд таҷҳизот ва аслиҳаи ҳарбӣ имрӯз ба таври бесобиқа рушд карда бошад ҳам, аммо онҳо ҷои иродаи қавӣ, садоқати ватандорӣ ва ҷасорату далерии ҷонфидоёнро, ки бар мабнои меҳанпарастию миллатдӯстӣ қоим мебошанд, гирифта наметавонанд. Достонсарои шаҳири тоҷик Абулқосим Фирдавсӣ, ки ҳамосаи паҳлавонию ватандӯстдориро сароидааст, ёздаҳ аср пеш фармуда буд: Пароканда лашкар наёяд ба кор, Дусад марди ҷангӣ беҳ аз сад ҳазор.Таърихи миллати тоҷик маҳз тавассути ҷонсупориҳои чунин фарзандони худ борҳо исбот намуд, ки фарзандони сарсупурдаи он ҳамеша омодаанд, ки дар рӯзҳои мудҳиш аз як гиребон сар бароварда, аз меҳану модару зану фарзанд, умуман, аз номусу шарафи хеш ҳимоя намоянд. Дар радифи мардон гурдофаридҳои миллат низ борҳо исбот намудаанд, ки нерӯи иродаи онҳо аз мардон камӣ надорад. Боварии комил дорем, ки дар ин марҳилаи таърихӣ Қувваҳои Мусаллаҳи Тоҷикистон ва умуман ватандӯстони диловар ҳамагӣ барои дифоъ аз дастовардҳои таърихию фарҳангӣ ва арзишҳои волои инсонию миллӣ ҳамаҷониба омода буда, ҳеҷ гоҳ намемонанд, ки пойи аҷнабӣ ба хоки муқаддаси Ватан расад. Ҳамаи мо имрӯз барои ҳимоя аз комёбиҳои замони Истиқлолият омодаем ва бошад, ки бо бунёду сохтмони иншоот ва инфрасохтори замонавӣ барои ҳаёти сазовор шароити мувофиқ муҳайё созем. Ниёгони мо бо заҳмату кашфиёт ва эҷоди худ тавонистанд тамаддуну фарҳанги нодирро ба вуҷуд оварда, барои ҷаҳониён онро пешкаш намоянд. Дар ҳамин замина насли имрӯза низ кӯшиш намуда истодааст, ки бо истифода аз комёбиҳои илму техникаи созанда кашфиёти навро анҷом дода, дар пешбурди тамаддуни ҳозиразамон саҳми муносиб гузорад. Илова бар ин, дар ин радиф муқобили нерӯҳои хурофотпарасти дорои шуури маҳдуди ифротӣ баромада, асолати воқеии инсониро ҳифз намояд. Нақши Қувваҳои Мусаллаҳи аз ҳама лиҳоз омода дар ин ҷода хеле муҳим ва муассир аст. Эътиқоду эътимоди мардум ва роҳбарияти олии кишвар ба шумо сарбозони шуҷоъ хеле қавӣ буда, боварии комил дорем, ки бо матонату касбияти баланд шумо имрӯз қодир ҳастед, ки Ватани маҳбубамонро аз ҳама гуна қувваҳои аҷнабӣ дифоъ намоед! Бо ин таманниёти нек бори дигар ҳамаи шуморо ба муносибати фарорасии 30-солагии Истиқлолияти давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон мубракбод намуда, бароятон саломатӣ, рӯзгори обод ва дар амалӣ намудани фаъолияти касбиятон бурдбориҳо орзумандам!

САФАРИ КОРӢ БА НОҲИЯИ РОШТҚАЛЪА

Субҳи имрӯз котиби Шурои амнияти Ҷумҳурии Тоҷикистон муҳтарам Маҳмудзода Насрулло ва Раиси Вилояти Мухтори Куҳистони Бадахшон муҳтарам Ёдгор Файзов ҷиҳати шиносои бо иншоотҳои ҷашни умумимиллии 30 солагии Истиқлолияти давлатии Ҷумҳурии Тоҷикистон ба ноҳияи Роштқалъа сафар карданд. Ноҳияи Роштқалъа дар даврони соҳибистиқлолии мамлакат ба дастовардҳои зиёди иқтисодиву иҷтимоӣ ноил гардааст. Дар маркази ноҳия сохтмонҳои зиёд бо тарҳи замонавӣ сохта шуда ба симои зоҳири марказ ҳусни тоза мебахшанд. Бо супориши Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ – Пешвои миллат Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон муҳтарам Эмомалӣ Раҳмон Вазорати энергетика ва захираҳои оби Ҷумҳурии Тоҷикистон сарпарасти ин ноҳия гардида дар рушди иқтисодиву иҷтимоӣ ноҳия саҳми калон доранд. Ҳаногми боздид аз иншоотҳои ҷашни Маҳмудзода Насрулло бо сохтмони иношоотҳои ҷашни аз наздик шинос гардида ба масъулини сохтмонҳо дар ноҳия барои сифатнок ва саривақт ба анҷом расондани иншоотҳо супоришҳои ҷидди доданд.и ещё 13

Ҳамкорӣ дар соҳаи маориф вусъат меёбад

Дар толори мақомоти иҷроияи ҳокимияти давлатии вилоят бо иштироки Раиси Вилояти Мухтори Кӯҳистони Бадахшон Ёдгор Файзов муаррифии барномаҳо ва лоиҳаҳои шарикони рушд дар соҳаи маориф дар ВМКБ доир гардид. Дар кори он роҳбарияти як қатор шӯъбаю бахшҳои дастгоҳи раиси вилоят, раёсати маорифи вилоят ва созмонҳои байналмилалӣ-шарикони рушд иштирок намуданд.
Ёдгор Файзов чорабиниро ифтитоҳ намуда, пеш аз ҳама ба кулли шарикони рушд, ки ҷиҳати рушду инкишофи соҳаи мазкур дар вилоят мусоидат менамоянд, изҳори сипос намуда, қайд сохт, ки Давлат ва Ҳукумати Тоҷикистон аз рӯзҳои нахустини соҳибистиқлолии кишвар соҳаи маорифро афзалиятнок эълон намуда, барои ба стандарти байналмилалӣ ҷавобгӯ намудани он, аз буҷаи давлат, нисфи маблағҳои ба соҳаи иҷтимоӣ ҷудошавандаро ба ҳамин самт равон месозад. Бо дастуру ҳидояти Пешвои миллат, Президенти Ҷумҳурии Тоҷикистон мӯҳтарам Эмомалӣ Раҳмон дар мамлакат даҳҳо муассисаҳои олӣ таъсис ёфта, ҳазорон бинои муассисаҳои таҳсилоти ибтидоӣ, асосӣ ва миёна сохта, таъмир ва таҷдид гардиданд. Бунёди муассисаҳои томактабӣ низ таҳти таваҷҷӯҳи бевоситаи роҳбарияти олии кишвар қарор дошта, барои таҳкими заминаҳои моддию таҷҳизотии муассисаҳои соҳаи мазкур аз тамоми имкониятҳо самаранок истифода бурда мешавад.
Зимнан Раиси вилоят аз нишондодҳои рушди соҳаи маорифи вилоят сухан гуфта, таваҷҷӯҳи ҳозиринро ба ҷалби хатмкунандагон ба омӯзиши касби омӯзгорӣ, махсусан, омӯзгори фанҳои дақиқ ва табиӣ ҷалб намуд ва изҳор дошт, ки новобаста аз чораҳои андешидашуда, мақоми муаллиму мураббӣ дар ҷомеа бояд баландтар бардошта шавад. Ба таъкиди роҳбарияти вилоят то ҳанӯз суръати бунёд ва таъсиси муассисаҳои хусусии соҳа дар ҳудуди шаҳру навоҳии вилоят суст буда, ҳамагӣ дар ҳудуди вилоят се муассисаи хусусии таълимӣ ва томактабӣ фаъолият доранд. Хотиррасон гардид, ки имрӯз бо дастгирии Ҳукумати кишвар ва мусоидати шарикони рушд чандин муассисаи таълимӣ бунёду таҷдид гардида, кӯдакистонҳо сохта шуда истодаанд. Дар радифи ин, таҳкими базаи моддию таҷҳизотии муассисаҳо идома ёфта, бо мақсади таъмини муассисаҳо бо кадрҳои баландихтисос мақомоти маҳаллӣ тадбирҳои мушаххас андешида истодааст.
Директори иҷроияи Фонди Оғохон дар Тоҷикистон Кишвар Абдулалишоев аз ҳамкории судманд ва дастгирии Ҳукумати мамлакат сухан ронда, афзуд, ки дар доираи сиёсати маорифпарваронаи Давлати Тоҷикистон барномаҳои Фонди мазкур дар соҳаи маориф маҳз ба таълиму тарбияи толибилмони лаёқатманд, баланд бардоштани сатҳи тахассусии омӯзгор ва муҳайё сохтани шароити хуби таълиму тарбия дар мактаб нигаронда шудаанд, ки комилан бо стратегияи сиёсати миллӣ дар соҳаи маориф мувофиқ мебошад.
Роҳбари бахши маорифи Фонди Оғохон дар Тоҷикистон Шералӣ Саидошуров аз ҳамкориҳо ва дастовардҳои давоми зиёда аз ду даҳсола бо Ҳукумати Тоҷикистон дар соҳаи маориф ҳарф зада, зикр намуд, ки танҳо дар ҳудуди вилоят 11000 омӯзгор ба такмили ихтисос фаро гирифта шуда, 66000 хонанда аз барномаҳои он баҳравар гаштанд. Дар маҷмӯъ, заминаи таҷҳизотии зиёда аз 300 кабинети методӣ таҳким, 210 номгӯи маводи таълимӣ ва 73-то адабиёти бачагона таълифу нашр гардиданд. Айни замон, бо мақсади баланд бардоштани сатҳи донишомӯзии хонандагон аз фанҳои дақиқу табиӣ ва забономӯзии онҳо дар 45 муассисаи таҳсилоти миёнаи умумии вилоят лоиҳаи пилотӣ амалӣ шуда истодааст.
Аз ҷониби бахши мазкур дар ҳамкорӣ бо раёсати маорифи вилоят сомонаи мукаммали раёсат таҳия шуда истодааст, ки фарогири порталҳои гуногун, аз он ҷумла, китобхонаи электронӣ, дарсҳои аудовизуалӣ ва дигар бахшҳои муҳими таълимӣ буда, дар он маълумоти пурра оиди соҳа дарҷ хоҳанд гашт. Илова бар ин, дар назар аст, ки 30 муассисаи таълимӣ ба шабакаи интернет пайваст мешаванд.
Ҳамчунин, дар ҷамъомад директори намояндагии Донишкадаи Осиёи Марказӣ дар Ҷумҳурии Тоҷикистон Маҳбуба Қурбоналиева, ҳамоҳангсози лоиҳаи Агентии ИМА оид ба рушди байналмилалӣ дар мамлакат (USAID) Куканбоев Ифтихор, намояндаи Хазинаи кӯдакони СММ дар Тоҷикистон (UNICEF) Карамалӣ Карамалиев ва директори департаменти маориф, фарҳанг ва фаъолиятҳои иҷтимоии Институти “Ҷомеаи кушода”-и Бунёди мадад дар Тоҷикистон Назархудо Дастамбуев натиҷаҳо ва нақшаҳои фаъолияти худро муаррифӣ сохта, аз дастгирии Ҳукумати Тоҷикистон изҳори қаноатмандӣ намуданд. Гуфта шуд, ки маҳз ҳамкориҳои судманд даст доданд, ки натиҷаҳои фаъолият дар соҳаи маориф назаррас мебошанд. Новобаста аз ин, баъзан мушкилоти муайян боиси пайдо шудани монеаҳо дар пешрафти соҳа мегарданд. То ҳанӯз ҷанбаи ҳуқуқии марказҳои рушди барвақтии кӯдак ҳалли худро наёфта, заминаи моддию таҷҳизотии онҳо ниёз ба беҳбудӣ дорад. Илова бар ин, дар баъзе мавридҳо, сатҳи тахассусии омӯзгорон дар самти истифода аз технологияи муосири коммуникатсионӣ ва таҷҳизоти рақамӣ дар ҷараёни фаъолияти таълимӣ ба талабот ҷавобгӯ набуда, ба бозомӯзӣ фаро гирифтани омӯзгорон талаби замон аст.
Дар ҷараёни муаррифии барномаю лоиҳаҳо дар байни иштирокдорон вобаста ба масъалаҳои дахлдор табодули судманди афкор анҷом пазируфта, баҳри беҳбудии кор таклифҳои мушаххас пешниҳод гардиданд.